Emanuel Makron: spasilac ili mučitelj

Tridesetdevetogodišnjeg francuskog predsednika već su poredili sa bogom Jupiterom, Napoleonom i Lujom XIV – iako ne baš uvek u pozitivnom smislu. Ipak, Makron je za sada u dobroj meri uspeo da izbegne masovne ulične proteste koji su sve do sada ubijali pokušaje da se prodrma usnula ekonomija i smanji gotovo desetoprocentna stopa nezaposlenosti. I implozija dosadašnjih etabliranih stranaka i katapultiranje njegove stranke „Napred“ (En Marche) dalo mu je dovoljno početnog zamaha za promene. „Kad je Francuska u pitanju, ne možete istovremeno sve da reformišete i ujedno da ostanete popularni“, kaže analitičar Filip Moro Defraž iz Francuskog instituta za međunarodne odnose sa sedištem u Parizu. I dodaje: „Ako Makron ne bude delovao brzo, izgubiće“.

Nužno zlo

U nedavnom razgovoru za časopis „Tajm“, Makron je svoju trenutnu nepopularnost lakonski opisao kao nužno zlo. „Najgore je kada vam padne popularnost bez da ste išta uradili, bez da ste pokazali efikasnost“, prokomentarisao je Makron dodajući kako je sprovodeći reforme samo ispunjavao predizborna obećanja. I reforme su, dodao je, morale da uslede odmah, kako bi imale vremena da se pokažu kao efikasne.

Makron takođe deluje brzo kako bi učvrstio svoj položaj na međunarodnoj sceni. Recimo prošle nedelje, francuski predsednik iznenada je posetio Saudijsku Arabiju kako bi izrazio zabrinutost za sudbinu libanskog premijera Saada Haririja koji se odjednom našao u Rijadu pod ne baš sasvim jasnim okolnostima. Makron je u Saudijsku Arabiju stigao nakon što je otvorio novi muzej Luvr u Abu Dabiju, a nakon toga je požurio kući kako bi s nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom otvorio muzej posvećen Prvom svetskom ratu.

„Kada se radi o njegovom obećanju iz predizborne kampanje da će Francusku vratiti na globalnu kartu, Makron se pokazao kao prilično efikasan, naročito što se tiče stila i prenošenja imidža Francuske kao moderne zemlje“, ocenjuje Manuel Lafon Rapnuj, direktor Evropskog saveta za spoljne poslove čije je sedište u Parizu. Ali taj stručnjak istovremeno dodaje kako je pred Makronom mnogo otvorenih pitanja kada se radi o temama kao što su klimatske promene, borba protiv terorizma, Evropska unija i prevladavanje sukoba.

Evropski lider

Makronove spoljnopolitičke poteze u Evropi prate s najvećom pažnjom. Već prvog dana nakon inauguracije, novi francuski predsednik otputovao je u Berlin kako bi se susreo s kancelarkom Angelom Merkel. Dvoje državnika obavezali su se da će sastaviti janje zajedničke smernica kada je reč o budućnosti Evropske unije, iako među njima još uvek postoje velike razlike, naročito po pitanju budućnosti evrozone.

Njegov čvrst pro-evropski stav imao je odjeka i u Briselu, uzdrmanom zbog „bregzita“ i uspona evropske desnice, kao i zbog stvaranja razlika među pojedinim članicama. Njegov govor o budućnosti Evropske unije koji je održao u septembru pohvalio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, ali je istovremeno izazvao i negativne reakcije evroskeptika, poput one novoizabranog češkog premijera, populiste Andreja Babiša. On je Makronu preporučio da se više bavi upravljanjem Francuskom, a manje Evropskom unijom.

Ali uprkos pro-evropskoj retorici, Makron ne okreće leđa politici Francuske, ukazuje Lafon Rapnuj: „On vodi klasičnu, francusku spoljnu politiku“, kaže Rapnuj i podseća na francusku ulogu u sirijskim mirovnim pregovorima u kojima se Pariz pozicionirao između dve sile, Rusije i SAD. U Africi Francuska nastavlja sa borbom protiv islamista u pojasu Sahela (njegov drugi cilj u inostranstvu nakon stupanja na dužnost, upravo je bio Mali). Time Francuska pokazuje da može da se angažuje i na drugim mestima, ukoliko je to potrebno. Na samitu G20, Makron je, međutim, napravio diplomatsku grešku kada je izjavio da Afrika „ima civilizacijski problem“, ali se istovremeno založio i za povećanje međunarodne pomoći tom kontinentu.

Makron je takođe uspostavio složen odnos s američkim predsednikom Donaldom Trampom koji je započet legendarnim polurvačkim rukovanjem, a nastavio se pozivom američkom predsedniku na proslavu francuskog nacionalnog praznika. Uprkos svemu tome, Makronovi napori da promeni neke Trampove stavove – poput onog o Iranu ili o klimatskim promenama – izgleda da nisu urodili plodom. Reakcija na najavu Vašingtona da će Sjedinjene Američke Države istupiti iz Pariskog sporazuma o klimi imala je za posledicu to da Makron ovoga puta nije pozvao Trampa na klimatsku konferenciju u decembru.

Problemi kod kuće

Ipak, većinu vremena Makron provodi vodeći bitke kod kuće. U septembru je hiljade Francuza izašlo na ulice protestujući protiv spornih reformi tržišta rada, poreskog i penzionog sistema, neophodnih kako bi se Francuska izvukla iz krize. Uprkos prvim pozitivnim rezultatima i laganom padu stope nezaposlenosti, Makronova popularnost je, kako pokazuju ankete, pala na 35 odsto.

„Mislim da je sve što on radi suprotno od onog što ljudi žele“, kaže jedan 36-godišnji učitelj iz Francuske. Ali jedna 21-godišnja studentkinja zadovoljna je dosadašnjim učinkom predsednika: „Mislim da se ne mogu za samo šest meseci ostvariti velike promene, ali ovo do sada je bilo dosta pozitivno.“

Analitičar Moro Defarž podseća da se francuski predsednik nalazi pod velikim pritiskom: „Makron mora da reformiše Francusku. Po tome će se meriti njegov predsednički mandat.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android