Elfride Jelinek dobitnica Nobelove nagrade za književnost
7. oktobar 2004.
Elfride Jelinek spada u najneprijatnije spisateljice na nemačkom jeziku. Provokacija i otpor su obeležile njen život i njeno delo. Jelinek je nagradu za književnost dobila za ”Muzičko prelivanje glasova i protiv glasova u romanima i dramama”, navedeno je u obrazloženju Nobelovog komiteta. Hvaljena i uzdizana je njena ”jezička strast”. Seksualnost i nasilje su teme kojima se u svojim delima uvek vraćala Elfride Jelinek, moć i vlast u odnosima izmedju muškarca i žene su u centru zbivanja u njenim romanima i pozorišnim komadima.
” Smatram da su seksualno muškarci prepušteni ženskoj vlasti na neverovatan način. Cena koju one za to plaćaju su masovna silovanja u ratu. Zato, ja smatram da žene često koriste metode odbijanja , kojima muškarce teraju u ludilo.”
”Feministkinja” i ”komunistkinja” su pečati koji su lepljeni na Elfride Jelinek u Austriji. Ona je slovila za neprijatnu i bila osporavana. Dok je istovremeno u Nemačkoj uživala veliki ugled i nagradjivana, kao što je to bilo 1998. Sa Bihnerovom nagradom i 2002 – ge Teatarskom nagradom. Odnos Elfride Jelinek sa njenom zemljom je težak – obojen obostranom emocijom mržnje i ljubavi. Pre svega zbog njene osude držanja Austrijanaca u vrema nacizma i prema nacističkoj prošlosti ...
"Ja sam prosto smatrala skandaloznim, da neko trpi batine, zbog toga što stvari opisuje onakve kakve su...I da se stvari tako negatiavno razvijaju "....
Njen politički angažman Jelinek je doveo u direktnu konfrontaciju Jergom Hajderom, kojeg je u jednom od svojih komada direktno napala. Ali njena domovina je konačno bila i ostala njena strast, uprkos svih provincijalnosti na koje je Jelinek uvek ukazivala, ona se svoj postojbini uvek vraćala.
”Moja opsednutost leži u tim dolinama".... kaže Jelinek.Njeni romani ”Pohlepa” ”Radost” i ”Pijanistkinja”, Njene drame ”Šipka, štap i motka” i ”Sportski komad”, su je izveli na put velikih priznanja u stvaralaštvu na nemačkom jeziku.Medjutim uspesi nisu naveli Jelinek da pomisli da je dosegla svoje ciljeve. Njene ideale komunizma i feminizma označila je mrtvim...
”Sva ova razočarenja, sve zašta sam se zalagala, politički, feministički, to je sada sasvim smešno. To je deo mraka i sigurno je da iz sličnih razloga ja siksualnost takodje uvek pretstavljam kao nešto mračno.