Elektronsko huškanje protiv izbeglica

Jednog bavarskog kuvara koji živi u Tatenvajsu kod Pasaua na Dunavu, skupo će koštati to što je objavio na svojem profilu u Fejsbuku. Na poziv jedne organizacije da se pomogne izbeglicama, on je odgovorio na teškom bavarskom dijalektu: „Imam samo bocu sa gasom i ručnu bombu za te probisvete – i to sa besplatnom isporukom“. Jedan sud je ocenio da ta izjava spada u krivično delo „huškanja naroda“. Na ublažavanje kazne uticalo je priznanje optuženog: „Izvinjavam se, to je bila velika glupost. Nikada više ne bih uradio tako nešto“.

Nije svaki rasizam krivično delo

U usijanoj diskusiji o izbeglicama ton je u poslednjih nekoliko meseci sve oštriji. Naročito su na društvenim mrežama rasisti sve otvoreniji. No, ne potpadaju svi rasistički komentari automatski pod krivično delo huškanja naroda, objašnjava advokat Udo Feter koji je napravio stranicu u internetu „lawblog.de“. „Krivično delo huškanja naroda skopčano je sa određenim pretpostavkama, recimo kada se poziva na otvoreno nasilje protiv određenih grupa stanovništva, etničkih grupa ili kada se pojedincima osporava njihovo ljudsko dostojanstvo i otvoreno se gazi“, kaže Feter. Osim toga, takve izjave moraju biti javne, kao recimo u otvorenim grupama na Fejsbuku.

Međutim, pravosudni organi ne preuzimaju krivično gonjenje na sopstvenu inicijativu: „Prema mojim saznanjima ne postoji službeno naređenje, ali ni osoblje koje bi aktivno vršilo kontrolu društvenih mreža u pogledu huškačkih sadržaja“, kaže Feter, ali dodaje da je svaka policijska instanca dužna da primi svaku krivičnu prijavu ili naznake, oflajn ili onlajn. „Na internetu postoji mogućnost podnošenja anonimne prijave i institucije su dužne da reaguju“, objašnjava kelnski advokat Kristijan Zolmeke, specijalizovan za medijsku pravnu materiju. „Ipak, problematično je to što državni organi hronično pate od manjka osoblja. Dakle, čini se manje nego što bi bilo neophodno“.

Aktivisti prijavljuju huškače

Blog „Perle iz Frajtala“ skuplja rasističke i huškačke komentare na društvenim mrežama i objavljuje ih, često sa punim imenima huškača, linkom na njihovu stranicu ili profil i sa podacima o njihovom poslodavcu.

Grupa „Glorious Bastards“ iz Austrije otišla je korak dalje. Oni podnose krivične prijave protiv osoba koje pod punim imenom i prezimenom objavljuju rasističke komentare. Ta grupa postala je poznata široj javnosti posle objavljivanja komentara jednog mladića koji je bio na obuci u Poršeovim pogonima. Naime, u austrijskom mestu Feldenkirhen lokalni vatrogasci su na 36 stepeni organizovali rashlađivanje šmrkovima za decu u jednom izbegličkom domu. Ispod fotografije jedne sirijske devojčice koja se smeje pod mlazom vode spomenuti sedamnaestogodišnji mladić je napisao: „Bacač plamena bi bio bolje rešenje“. Porše je nakon toga prekinuo ugovor za obuku sa mladićem. „Striktno odbijamo svaku formu diskriminacije. Ovaj izgred nas je prinudio da delujemo“, rekao je portparol Poršea na upit novinara jednog austrijskog lista.

„Pretražujemo odgovarajuće stranice i pravimo snimke celog dijaloga, sve to osiguramo elektronski i to dostavimo Službi ustavne zaštite“; objašnjava administrator grupe „Glorious Bastards“, u političkom magazinu nemačkog javnog televizijskog servisa. Administratore ke želeo da ostane anoniman. Novinar javnog servisa prokomentarisao je da bi se i nemačka Ustavna zaštita obradovala takvim prijavama.

Krivično gonjenje ili doušništvo?

Ipak, gde je granica između pomoći u rasvetljavanju kritičnog dela i doušničke delatnosti? Da li bi trebalo da i u Nemačkoj neka grupa poput ove prijavljuje rasiste iz interneta? „Ako su izjave zaista huškačke, to onda ima smisla. Policija i državni tužioci ne mogu biti svuda prisutni“, konstatuje advokat specijalizovan za medije Zolmeke. Ali dodaje: „Ne sme da se desi da se sve to pretvori u stub srama“.

Advokat Udo Feter je skeptičan: „Vidim opasnost da oni koji nisu pravnici i koji imaju drukčije političko mišljenje, sami sebe proglase pomoćnim šerifima, pa onda po svom mišljenju iz časnih pobuda praktikuju krivično gonjenje, ali, moguće je, i sa pogrešnom intencijom“.

Feter vidi opasnost da bi ubuduće politički protivnici jedni druge mogli zasuti krivičnim prijavama što bi dovelo do preopterećenja pravosuđa, ali i do gubitka osnovnih prava koja važe za sve ljude bez obzira na političko uverenje. „Veoma sam skeptičan da li je krivični zakonih odgovarajuće sredstvo za regulisanje društvene diskusije u Nemačkoj“. On naglašava da krivično gonjenje mora ostati zadnje sredstvo.