Ekspertska Vlada na političkoj klackalici
7. novembar 2020.
Nakon istorijskog poraza Demokratske partije socijalista (DPS) na parlamentarnim izborima krajem avgusta, dugogodišnja politička kriza u Crnoj Gori ni izbliza nije rešena. Tri pobedničke koalicije ušle su u pregovore o formiranju Vlade, ali zbog unutrašnjih sukoba ušlo se u novu vrstu političkog rijalitija u kojoj se nova vlast svakodnevno prepucava između sebe, a nova opozicija stoji po strani i čeka pogodnu priliku da se vrati – odnosno ostane – tamo gde je već pune tri decenije.
Posle brojnih preokreta, nestranački mandatar Zdravko Krivokapić je ove sedmice predložio sastav Vlade u kojoj bi većinom bile nestranačke ličnosti odnosno stručnjaci. Iako je najavljivao samo eksperte, Krivokapić je predložio i jednog političara, lidera URA Dritana Abazovića i to za jedinog potpredsednika Vlade i ministra odbrane.
Tom konceptu otvoreno se suprotstavio Demokratski front (DF) koji ima blizu polovine poslanika u novoj većini i smatra da Vladu treba da čine dominantno političari jer su građani za njih glasali na izborima. U DF pitaju, kako u Vladu može Abazović a ne i njihovi lideri?
Iako se čini da će na kraju podržati Krivokapićevu Vladu zarad konačne smene DPS, iz DF već poručuju da će ona biti oročena i da Crnu Goru brzo čekaju novi izbori.
Ekspertski eksperiment
„Trebaju nam ljudi koji će sprovesti reforme bez obzira na političke kalkulacije. Ipak, da bi to uradili, potrebna im je politička stabilnost koju u ovom trenutku neće imati jer nemaju punu podršku od svih partija nove većine“, kaže politički analitičar Boris Raonić za DW.
„Trebaju nam depolitizacija i departizacija, ali nisam siguran da je Krivokapić našao tu pravu meru jer nije u svim ministarstvima planirao samo eksperte, kako je obećavao. Ipak, Crna Gora je nezrelo političko društvo nerazvijene političke kulture i ovo je verovatno maksimum koji je mandatar mogao da postigne“, dodaje Raonić.
I dugogodišnji novinar nedeljnika „Monitor“ Zoran Radulović kaže da će Krivokapiću veliki problem biti otpor unutar same vlasti.
„Moj utisak je da mandatar ima vrlo jasan plan šta treba da uradi. Meni je ta projekcija simpatična ali mislim da nije realna jer nema političku podršku“, kaže Radulović za DW.
Krivokapić je od DF tražio da mu, umesto simboličnih 100, daju 200 dana rada Vlade bez kritika. Ipak, problem predstavljaju i špekulacije da bi Krivokapić ubrzo mogao da formira svoju stranku i to baš sa ekspertima iz Vlade i tako kapitalizuje popularnost na narednim izborima. U tom slučaju još jače bi se sukobio sa DF jer ciljaju isto biračko telo.
„Ta Vlada će stalno biti na klackalici a od nje se traži da, čak i ako bude uspešna, svoj uspeh ne pretoči u političku stranku. Ipak, mislim da DF neće odmah rušiti novu Vladu jer nikome sada ne odgovaraju izbori pošto se svi plaše eventualne liste na čijem čelu bi bio Krivokapić“, smatra Radulović.
Vlada pravoslavna i bez manjina
Krivokapićev kabinet imaće samo 12 ministarstva jer će neka biti spojena pa ćemo imati i super-resore poput onog u kojem su prosveta, kultura, nauka i sport. Osim toga, bezbednosni sektor, odnosno odbrana i Ministarstvo unutrašnjih poslova, svakako će pripasti kadrovima bliskim URA.
Kod ostalih kandidata za ministre upada u oči da je dobar deo njih, i pored nespornih stručnih referenci, na ovaj ili onaj način blisko povezan sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) u Crnoj Gori. Sa njom je još čvršće povezan i sam Krivokapić.
„Mandatar očigledno nije mogao da ode korak dalje od svojih ličnih preferencija pa je svoju bliskost sa crkvom preneo u sastav nove Vlade. To je velika greška i mana koju će ova Vlada nositi jer je prosto neshvatljivo da premijer nije mogao naći među 12 ministara nijednog pripadnika manjina ili više žena“, kaže Raonić.
To što nema predstavnika manjinskih naroda osudila je i opozicija, a Krivokapić poručio da će ih biti po dubini nove vlasti. DPS tvrdi i da u vlasti nema ni Crnogoraca nego samo pravoslavnih Srba. Raonić kaže da se ovako nešto moglo očekivati jer je SPC na neki način i dobila izbore.
„Tako imamo u ovom sastavu Vlade 9 ili 10 ministara koji su pripadnici srpskog naroda u Crnoj Gori. Ipak, brine i jedna vrsta političkog licemerstva jer mnogi ranije nisu brinuli što u prethodnim vladama uopšte nije bilo Srba, a sada su zabrinuti. Očigledno i dalje živimo u etničkim torovima i ne razmišljamo o široj slici“, kaže Raonić.
Radulović kaže da „svi znamo da su izbori bili politički obračun između DPS i crkve odnosno između Mila Đukanovića i pokojnog mitropolita Amfilohija Radovića. Je li to dobro ili loše, to je druga priča, ali mi smo do 30. avgusta mogli da biramo a sada više ne možemo nego samo da snosimo posledice svog izbora.“
Šta može ekspertska Vlada?
Ako bude izabrana, ekspertsku Vladu odmah čekaju teški izazovi. Crna Gora trenutno ima preko šest hiljada registrovanih zaraženih koronavirusom što je jedan odsto stanovništva, a prognozira joj se najveći ekonomski pad zbog korona-krize od svih država regiona.
Raonić smatra da predloženi eksperti nemaju autoritet da reše zdravstvenu i ekonomsku krizu, a posebno mu je problematično što u novoj Vladi nema ministarstva turizma, koji je strateška privredna grana Crne Gore. Radulović dodaje da dodatni problem predstavlja i politička kriza.
„Mi se najteže nosimo sa političkom krizom jer nas ona, između ostalog, dovodi u situaciju da jedna polovina Crne Gore nosi, a druga ne nosi maske u zavisnosti od svog političkog opredeljenja“, kaže ovaj novinar.
„Zdravstvenu krizu ne shvatamo ozbiljno, a ekonomske još nismo svesni. Tek za nekoliko meseci ćemo platiti sve ono što se akumuliralo prethodnih meseci. Crna Gora u ovom trenutku nije spremna da preživi zimu bez strane pomoći. Predstavnici nove vlasti su rekli da već razgovaraju sa međunarodnim finansijskim institucijama o pomoći i to je obećavajuće. Bez toga, mi ne možemo da prezimimo“, dodaje Radulović.