Ekonomski izgledi u 2024: Kina, Tramp i sledeći „crni labud“

U predvečerje ove nemirne decenije, 31. decembra 2019, Svetska zdravstvena organizacija je obaveštena o zabrinjavajućem nizu misterioznih slučajeva upale pluća u Kini. Do marta 2020. pandemija kovida zaključala je svet i nanela udarac globalnom ekonomskom rastu u naredne dve godine.

Upravo kada je svet izašao iz te krize, stigla je nova katastrofa s ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. Cene nafte su porasle, podstičući inflaciju. Lanci snabdevanja, koji su već prekinuti pandemijom, upali su u još veći nered. Posebno dramatičan je bio trgovinski raskid Evrope sa Rusijom kao najvećim energetskim partnerom.

A bilo je i značajnih manjih zapleta: krah kriptovalute, revolucija rada od kuće i sve uočljivije prisustvo veštačke inteligencije u radnoj svakodnevici. Prolaziti kroz sve to bi bilo u najmanju ruku kao vratolomna vožnja. Da li će biti bolje u 2024? Na to se ne treba kladiti.

Šira slika

Dramatični događaji u poslednjih nekoliko godina ostavili su značajne ekonomske posledice. Iako je inflacija u naprednim svetskim ekonomijama bitno usporena, kamatne stope i dalje su visoke. Neizvesno je kada bi one mogle da padnu, pošto centralne banke ne žele da to urade prerano zbog toga jer ne znaju da li je inflacija zaista ukroćena.

Neki stručnjaci smatraju da će efekti pooštravanja monetarne politike početi da se osećaju 2024. godine, pošto verovatno nisu imali uticaja 2023.

„Globalna ekonomija nije oslabila onoliko koliko smo mislili, s obzirom na sve šokove koje smo videli“, kaže Adam Slejter, vodeći ekonomista Oksford Ekonomiksa. „Ipak, mislimo da će ponešto od toga biti samo pitanje vremena.“

Slejter očekuje da će globalni rast sledeće godine biti znatno „slabiji“ i ne isključuje tehničku recesiju.

Očekuje se da globalni rast BDP-a neće biti mnogo drugačiji u 2024. u odnosu na 2023, ali mnogi predviđaju usporavanje.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj u narednoj godini očekuje globalni rast od 2,7 odsto, u odnosu na 2,9 odsto u 2023. Međunarodni monetarni fond očekuje rast od 2,9 odsto, dok je Evropska centralna banka prognozirala stopu od tri procenta.

Rast u pojedinim regionima sveta biće različit. Na primer, MMF očekuje mnogo jači rast u SAD, nego u Kini ili Evropi.

Gledajući Zmaja

Hlađenje kineske ekonomije je nešto što treba pažljivo pratiti tokom godine, s obzirom na to koliko je važna za svet u celini. „To je važno za globalni rast i važno je regionalno u Aziji za dinamiku te ekonomije“, kaže Slejter.

Sušant Sing iz indijskog Centra za istraživanje politike, kaže da je ključno pitanje za narednu godinu da li će kineska ekonomija da „oživi ili da tone“.

Svetska banka je ove godine upozorila da će kineska ekonomska slabost nepovoljno uticati na istočnu Aziju kao celinu, tradicionalno jednog od najvećih svetskih ekonomskih pokretača.

Međutim, Vilijam Rajnš iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu pokazuje više optimizma: „Jedna od zanimljivih karakteristika ekonomija koje kontroliše država je njihova sposobnost da odlože posledice svojih grešaka.“

„Oni će reći bankama: dajte kredite ovom sektoru. Reći će kompanijama da ne mogu bankrotirati ili će reći kompanijama da treba da propadnu, ako žele da pošalju signal. Ali, vlada odlučuje o tome.“

On misli da se pogrešno predviđa implozija kineske ekonomije, mada razume ozbiljnu ekonomsku zabrinutost zbog tamošnje ekonomske situacije.

„Imaju neke veoma jake izvozne sektore, počevši od baterija za električna vozila, čitavu gomilu kategorija potrošačke elektronike, minerala“, kaže Rajnš. „Mislim, imaju velike delove ekonomije koji su visoko konkurentni na globalnom nivou, i to se neće promeniti.“

Brine ga, međutim, Tajvan. Iako je nedavni sastanak Sija Đinpinga i Džozefa Bajdena nagovestio neku vrstu otopljenja u američko-kineskim odnosima, mogućnost kineske invazije na Tajvan visi nad globalnom ekonomijom kao mač nad glavom.

Iako je invazija malo verovatna – ona bi 2024. bi bila šok ogromnih razmera – Rajnš kaže da je to nešto što ga iskreno brine. „Si razmišlja o svom nasleđu, a jedna od stvari koje još želi da uradi jeste da stavi poslednji deo u slagalicu.“

Ukrajina, hrana i gorivo

Možda sukob na Tajvanu nije scenario bliske budućnosti, rat u Ukrajini će verovatno i dalje značajno uticati na globalnu ekonomiju 2024. Za Singa je to i dalje najvažnija varijabla.

„Definitivno je to rat Rusije i Ukrajine, jer direktno utiče na tri stvari: hranu, đubrivo i gorivo. Dakle, te tri stvari utiču na najveći broj ljudi, posebno na globalnom jugu“, kaže on.

Dodaje da je rat imao snažan uticaj na globalna tržišta energije i hrane u poslednje dve godine, pri čemu su najsiromašniji na svetu najviše pogođeni, pa bi stabilizovanje situacije ili neko rešenje donelo dobrobit velikom broju ljudi.

On smatra da se ekonomske prognoze i analize fokusiraju na bogatije zemlje, a ne na svet u razvoju i tamošnja ozbiljna ekonomska pitanja, koja su se na mnogo načina pogoršala od pandemije.

Sing ističe Indiju kao primer gde visoke stope rasta maskiraju realnost života za ogromnu većinu u zemlji. Indijska vlada je nedavno objavila da će besplatno obezbediti žitarice za više od 800 miliona ljudi, što govori da budućnost nije tako svetla, ako je to potrebno za dve trećine stanovništva.

Izborna groznica

Indija je jedna od nekoliko zemalja u kojima će se sledeće godine održati važni izbori. Zapravo je 2024. najveća izborna godina u istoriji s više od četiri milijarde ljudi koji će glasati širom sveta. Brazil, Pakistan, Indonezija, Turska, Meksiko, Bangladeš i potencijalno Velika Britanija spadaju, pored Indije, u zemlje gde će građani izaći na birališta.

Dobar broj tih izbora ima globalni ekonomski značaj, ali teško je ne zaustaviti se na američkim predsedničkim izborima kao najvažnijim od svih.

Donald Tramp trenutno vodi u anketama ispred predsednika Bajdena i mogao bi sledećeg novembra da dobije istorijski drugi mandat. S obzirom na to kako je vodio trgovinski rat sa Kinom tokom svog poslednjeg predsedavanja, postoji velika zabrinutost zbog toga šta bi drugi Trampov mandat mogao da znači za globalnu ekonomiju.

„Bio bi to veliki šok, jer on već govori o paušalnim carinskim nametima i raznim prilično prelomnim stvarima“, kaže Vilijam Rajnš. „Možete biti sasvim sigurni da će ostatak sveta preterano reagovati ili svakako pokazati neku reakciju.“

Ako bi Tramp pobedio, preuzeo bi dužnost tek 2025. godine.

Postoji širok spektar drugih faktora i mogućih događaja na koje su poslovni lideri i ekonomisti usredsredili svoj pogled. Zelena tranzicija u više sektora i brz tempo razvoja veštačke inteligencije verovatno će postati još važniji za poslovne diskusije.

Ali, kao što su nam pokazali događaji poput pandemije i rata u Ukrajini, često su neočekivane i nepredvidljive stvari te koje imaju najveći uticaj.

„Ono što me više brine jesu događaji kao što su ’crni labudovi’, koji nisu predvidljivi, a koji dovode do kataklizmičkih reakcija“, rekao je Rajnš. U anglosaksonskom ekonomskom žargonu „crni labud“ označava događaj koji se nije mogao predvideti, ali koji donosi teške posledice.

Nemojte se dakle iznenaditi ako bude još iznenađenja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.