Efikasna zaštita ili diskriminacija?

Kelner štat ancajger: Generalna zabrana doniranja krvi za homo- i biseksualne osobe se ne može opravdati. Evropski sud pravde nije doneo konačnu odluku, ali je jasno ukazao na princip proporcionalnosti. Krv homo- i biseksualaca nije zbog bioloških razloga opasna. Samo statistički postoji veći rizik da su pripadnici ove grupe inficirani HIV-om. Ali na mnoge od njih se taj rizik ne odnosi – jer koriste prezervative ili imaju samo jednog partnera ili se čak uzdržavaju od seksa. U ličnim dokumetima (srećom) nema podataka da je neko homoseksualac.“

Miteldojče cajtung: „Generalna zabrana bez razumljivog i racionalnog objašnjenja prema povelji o temeljnim pravima EU je jasan prestup protiv zabrane diskriminacije zbog seksualnog opredeljenja. Sigurno da je prioritet efikasna zaštita ljudi koji dobijaju transfuziju, ali nije opravdanje da homoseksualci preventivno, generalno budu isključeni kao davaoci krvi.“

Franfurter algemajne cajtung: „Homoseksualni muškarci, prema oceni Evropskog suda pravde, mogu da budu isključeni kao davaoci krvi. Obrazloženje za to je rizik koji nose određene grupe ljudi. Ukoliko bi postojale druge metode za sigurno sprečavanje prenosa bolesti, onda bi zabrana davanja krvi bila opravdana. (…) Pred zakonom su svi jednaki, pojedinac ne sme da bude uskraćen zbog pola ili svetonazora, ali zbog ponašanja - da.“

Berliner cajtung ocenjuje da je odluka Evropskog suda pravde opravdana: „Odluka je primer primene principa proporcijalnosti. On između ostalog kaže: između više mera, država mora da izabere one, koje najmanje pogađaju pojedinca. Evropski sud pravde zato odobrava da se homoseksualcima zabrani doniranje krvi, pod uslovom da postoji opravdan visoki rizik za prenošenje HIV-a.“

Rojtlinger general ancajger: „Presudom da je zabrana doniranja krvi za gej osobe u određenim slučajevima opravdana, Evropski sud pravde homoseksualne muškarce tretira drugačije nego heteroseksualne. I to je ispravno, jer svaki nejednak odnos ne znači automatski diskriminaciju.

Vezer kurir: „Na terazijama pravde u ovom slučaju su dva prava: pravo o zaštiti od diskriminacije i pravo na život i fizički integritet. Ovo poslednje se ne nalazi samo u nemačkom ustavu sasvim gore. To doduše važi i za zaštitu od diskriminacije, ali se već u samom ustavu relativizuje. Jer tačno se navodi kada diskriminacije ne sme biti: pol, religija, rasa, poreklo, čak i „političko opredeljenje“. Seksualna orijentacija tu nije navedena. Bilo je skandala sa inficiranim konzervama krvi – i žrtava. Sudije u Luksemburgu su se dakle opredelile za sigurnu stranu. Tako i treba.“