Rama hoće pobedu, opozicija bojkot

Lokalni izbori su sve samo ne pluralistički. Opozicioni savez na čelu sa „Demokratskom strankom“ (PD) – bojkotuje izbore. Na poslednjim lokalnim izborima 2015. opozicija je osvojila 48 odsto glasova. Zato se u Albaniji ovo glasanje više smatra referendumom o socijalističkoj vladi Edija Rame. Tek u polovini lokalnih samouprava istaknuti su protivkandidati.

Pre četiri meseca ceo opozicioni blok je vratio svoje mandate i tako sasvim napustio parlament. Umesto toga, opozicione stranke i njihove pristalice izašle su na ulice. Oni optužuju vladu za korupciju i izborne prevare kupovinom glasova na parlamentarnim izborima 2017. te zahtevaju ostavku premijera Rame i prevremene izbore. Sve ovo albanski premijer poriče.

Zapad kritikuje – opoziciju

SAD i EU kritikuju bojkot, uglavnom zbog povlačenja opozicije iz parlamenta. Oni priznaju vladu Rame i izbore 2017. Evropska komisija smatra da je odluka opozicije kontraproduktivna, posebno u pogledu sprovođenja reformi neophodnih za pregovore o pristupanju EU. U brojnim apelima, EU i SAD upozorili su konzervativnu opoziciju da svojim ponašanjem ugrožava demokratski sistem.

Albanija inače, baš kao i Severna Makedonija, nije još dobila zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu u EU. Ta odluka koja se očekivala za jun odložena je za jesen. Neke zemlje, poput Holandije, izričito se protive pregovorima sa Albanijom kojoj prebacuju korupciju i pasivnost u borbi protiv organizovanog kriminala.

Opozicija je razlog za bojkot pronašla u više audio-snimaka zabeleženih pre parlamentarnih izbora 2017. na kojima se čuje kako neki socijalistički političari predlažu da se glasovi kupuju – uz znanje premijera Rame. Opozicija te snimke smatra dokazom, dok vlada govori o indicijama. Premijer optužuje opoziciju za ucenu i hoće da tuži nemački tabloid Bild koji je kasnije objavio još neke slične snimke.

Ustavni poredak u opasnosti

U međuvremenu, zemlja se našla u pravoj ustavnoj krizi, pre svega jer mesecima ne funkcioniše Ustavni sud. Ustavna kriza nije mogla biti obustavljena ni najnovijim odlukama predsednika Iljira Mete: on je u četvrtak pokušao da otkaže izbore i pomeri ih na 13. oktobar zbog straha od nemira i nedostatka izbora za birače.

Prema Meti, ovakvi izbori i politička kriza u zemlji blokirali bi otvaranje pregovora o pristupanju EU.

Međutim, nadležni izborni kolegijum, vrhovna sudska instanca za izbore, nije prihvatio tu odluku i poziva se na Ustav prema kojem predsednik ne može da odlaže izbore. Parlament pod vođstvom Socijalista je u međuvremenu pokrenuo proceduru za smenu predsednika.

Situacija je napeta. U četvrtak je zapaljeno jedno biračko mesto i napadnuti su čuvari reda. Od nečeg sličnog se strahuje i za ostala mesta gde je još uvek u lokalnoj vlasti opoziciona Demokratska stranka.

Opozicija to naziva „građanskom neposlusnošću“ kojom treba sprečiti izbore. Međutim, izbori će ipak biti održani.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android