Dvostruka logika Pjongjanga

DW: Severna Koreja je ponovo ispalila balističku raketu – treći put od početka ovog meseca, uprkos svim upozorenjima međunarodne zajednice. Kakva računica se krije iza toga?

Erik J. Balbah: Iza toga je dvostruka logika. Tu je najpre logika zastrašivanja: režim smatra da ga vojno ugrožavaju, posebno SAD, tako da je nuklearno oružje takoreći najjači garant državnog suvereniteta. Ta logika može da funkcioniše samo ako inostranstvo poveruje da je Severna Koreja razvila svoju nuklearnu infrastrukturu do određenog stadijuma. To nema veze sa iracionalnošću, naprotiv, to je deo logike zastrašivanja: ti oružani sistemi se redovno testiraju i tako se pokazuje čime se raspolaže. U slučaju Severne Koreje posebno poslednjih meseci treba dodati da su se trudili da objedine dve velike tehnologije, nuklearno naoružavanje i raketnu tehnologiju. Taj korak važi kao veoma kompleksan i za to su potrebni redovni testovi.

Toliko o uobičajenoj logici zastrašivanja. A šta je sa „drugom logikom“ severnokorejskog nuklearnog programa?

Drugu logiku moramo razumeti jer ona krije odgovor na pitanje zašto Severne Koreja stalno čini neke korake ka eskalaciji – kao što su ovi testovi raketa. Tu se radi o identitetu i legitimaciji. Logika zastrašivanja sledi pre svega spoljnopolitički cilj, dok je logika eskalacije važna na unutrašnjepolitičkom planu. Jer, u jednoj totalitarnoj zemlji poput Severne Koreje jedan tako skup i – kada su resursi u pitanju – zahtevan projekat kao što je nuklearni program ne može da se održi bez postojanja eksterne pretnje.  To znači da režim ovim redovnim testovima šalje svojim građanima poruku da je vojno jak i signal da se odluke ne donose u Vašingtonu nego u Pjongjangu.

Ali okolnosti za popuštanje napetosti izgledaju povoljno. Novi predsednik Južne Koreje Mon Jae In rekao je da bi pod određenim okolnostima čak bio spreman i na sastanak. I iz SAD ima signala da razgovori bar nisu isključeni. A to je ono što Severna Koreja želi. Čemu onda ove stalne provokacije?

Testiranje raketa i dijalog iz perspektive Severne Koreje ne isključuju jedno drugo. Pjongjang zna da je međunarodna zajednica suočena sa problemom – nema alternativa. Sankcijama nije postignut željeni cilj, vojne akcije nisu realna opcija, ni politički ni vojno, jer je najveći deo nuklearne infrastrukture Severne Koreje smeštena pod zemlju. A mi ne znamo gde su te lokacije. To znači da vojni napad ne bi imao mnogo smisla. Na kraju ostaje nečinjenje, čiji smo svedoci bili za vreme Baraka Obame, ali ni to nije dovelo do cilja da se čekanje na kolaps proda kao nekakva strategija. Dijalog neće moći da se izbegne – a to znaju i Severnokorejci. To znači da za njih raketni ili nuklearni testovi nisu nešto što je dijametralno suprotno dijalogu. Tako je bilo i u prošlosti. Posle prvog nuklearnog testa 2006. nije prošlo ni mesec dana i tadašnji razgovori tzv. Šestorke su nastavljeni. To znači da su provokacije u prošlosti uvek delovale kao neka vrsta diplomatskog katalizatora koji je dao novi podsticaj diplomatskim inicijativama. No, za Severnu Koreju i dalje važi: pod sadašnjim uslovima o njenom nuklearnom programu ne može da se pregovara.

Šta bi moralo da se desi da bi oživele šanse za novi dijalog?

Potrebna je jaka politička volja međunarodne zajednice da bi se putem dijaloga odmaklo dalje u pitanju severnokorejskog nuklearnog programa. Jer, uslovi za to su se tokom poslednje dve godine bitno promenili. Severna Koreja sebe vidi kao nuklearnu silu i ona neće da se odrekne tog statusa – osim ako to ne naplati dovoljno debelo. Recimo garantijama da ta zemlja neće biti napadnuta. No, tako nešto je sa aktuelnim predsednikom SAD Donaldom Trampom nezamislivo. Vidim šansu u predsedniku Južne Koreje Monu Jae Inu. Kao suosnivač takozvane Sunčeve politike, on zna da dijalog sa Severnom Korejom može uspeti samo ako se odnosi dve Koreje ne svedu samo na nuklearno pitanje. To znači: ako mu uspe da debatu o nuklearnom oružju odvoji od pitanja o sociokulturnoj ili ekonomskoj saradnji, poverenje bi moglo da se uspostavlja korak po korak, a to je apsolutno osnov za uspešan dijalog sa Severnom Korejom. To bi bila šansa da se ponovo otvore kanali za dijalog koji su već godinama zatvoreni.

*Erik J. Balbah rukovodi istraživačkom grupom „Severna Koreja i međunarodna bezbednost“ na Institutu za studije Koreje Univerziteta u Berlinu.