Dve države ili veliki i mali brat?

Iako svaka vlast već sedam godina tvrdi da su odnosi sa Crnom Gorom u usponu i „bratski“, javnost ima suprotan utisak. Crna Gora je najpre proglasila nezavisnost, a zatim 2008. godine priznala nezavisnost Kosova. To je izazvalo burne reakcije u Beogradu, koji je sve te poteze video kao izdaju Srbije. Usledilo je uspostavljanje „maternjeg jezika“ u Crnoj Gori, što je tumačeno kao dalje skretanje od „srpstva“.

Srbija ne vidi CG kao drugu državu

„Poseta Đukanovića je važna i simbolički, ali je i prilika da se napravi inventar preostalih otvorenih pitanja“, kaže za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. „Treba označiti oblike saradnje koje treba unapređivati, kako bi odnosi došli na onaj nivo koji je neophodan za dve tako bliske države.“ Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ističe da je otopljavanje odnosa započelo nakon odlaska Borisa Tadića sa vlasti. Suzdržanu distancu, koju je promovisao Tadić, zamenili su pokušaji novih vlasti da unaprede odnose: „Tadić je održavao veze sa Filipom Vujanovićem i to je stvaralo privid normalnosti. Međutim, da bi se problemi rešavali, mora da postoji normalna komunikacija dve vlade. Dolaskom Đukanovića će se uspostaviti ta normalna, svakodnevna, radna komunikacija vlada, ministarstava, javnih preduzeća…“

Podgorica i Beograd su prošle kroz fazu međusobnog optuživanja u kojoj se Srbija često mešala u unutrašnja pitanja manjeg suseda. Ekstremni je primer popis u CG, kaže Popov. „Ovde je vođena kampanja da se što više građana Crne Gore izjasne kao Srbi. Od proglašenja nezavisnosti stvari nikada nisu bile dovedene u normalu, jer je bio prisutan osećaj neke ljutnje starijeg brata prema mlađem.“ Popov primećuje da deo političkog establišmenta u Srbiji tretira Crnu Goru kao „neki svoj deo koji je privremeno otuđen“, a Crnogorce kao „deo svog naroda, koji se samo drugačije zove“. „Stiče se stoga utisak da Srbija jednostavno Crnu Goru ne vidi kao drugu državu, s kojom bi trebalo da ima ravnopravne odnose, i da tu državu na taj način i tretira.“

Emocije su u ovom trenutku svakako splasle, ističe Janjić. On veruje da su mnoge optužbe i protiv optužbe između Srbije i CG izazivale pojedine uticajne grupe. „To su moćne grupe vezane da biznisom i poreklom za Crnu Goru. One su od svojih ličnih i porodičnih drama uspevali da naprave u Srbiji povremeno i vladinu politiku. Mislim da će ti ljudi i dalje delovati, da je njihova moć sve manja i da neće moći da naprave neku veću štetu, ali će povremeno uspevati da proizvedu neku tenziju.“

Jalova borba protiv kriminala

Dok su se države bivše Jugoslavije godinama sporile oko svega i svačega, prekogranična saradnja kriminalaca je cvetala. Tu saradnju, u slučaju Srbije i Crne Gore, odlično ilustruje kokainska imperija Darka Šarića. Zato je Aleksandar Popov oprezan sa pohvalama u novijoj saradnji policija dve države. „To je regionalno pitanje i dobro je što se nadležni organi za tu borbu sastaju, i što ostvaruju određenu saradnju. Ali, mislim da ta saradnja, uz sve te manifestacione pojave, sastanke i dogovore, jednostavno nije dovoljna. Jer, očigledno je da neki kriminalci nalaze zaštitu u jednoj, drugoj ili trećoj zemlji, da se ne procesuiraju ili izručuju zemlji koja ih traži.“

Dve zemlje imaju čitav niz nerešenih problema, među kojima Popov ističe problem dvojnog državljanstva. Pitanje granice je ipak zanemarljivo, smatra Popov, jer je minimalnog karaktera. Tu je zatim i problem održavanja pruge Beograd-Bar kao i izgradnja drugih saobraćajnica. Ako bi se izdvajala neke pozitivne stvari, onda je to verovatno ekonomska saradnja, kaže Popov. Tu nema nekih većih smetnji, i ona se u većoj meri odvija neometano. Dušan Janjić napominje da je pozitivna okolnost što napetosti između dve zemlje nikada nisu prešle tačku bez povratka, iako je bilo čak i planova za oružane intervencije u Crnoj Gori. Pored toga, pozitivno je što nikada nisu prekidane veze građana, kada je u pitanju sloboda kretanja, školovanje ili kulturna saradnja.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević