„Druže Tito, još ti se kunemo…“

Titova bista kao držač za knjige, Titov lik na majici, ali i na zidnom satu, kao simbolu prolaznosti vremena, ali ne i uspomena. Iako, zvanično, Tito već odavno nije tema, sem kada se povede pitanje imovine ili ličnih dokumenata njegove udovice Jovanke Broz, postoji nešto što mnogi prepoznaju kao nostalgiju. Nostalgija zbog lepih uspomena, ali i nostalgija zbog loših sadašnjih prilika.

I dok ne iznenađuje žal za jednim prošlim vremenom, kada je, prema mišljenju mnogih, kvalitet života bio viši, stopa kriminala niža, a vizna liberalizacija nije postojala kao tema, iznenađujući je veliki broj mladih koji u Titovom vremenu traže svoju budućnost. Za Zoricu Jurkić, dvadesetogodišnju studentkinju medicine Tito je sinonim za pravi put:

„Tito je sloboda i jedinstvo. On nije prošlost, ni sadašnjost ni budućnost - on je univerzalan. On je simbol puta u svetliju sutrašnjicu.“

Galebov“ let između istoka i zapada

Jedna od najvećih relikvija iz Titovog vremena može se i danas videti u brodogradilištu pored Rijeke. Brod „Galeb“ koji je nekada predstavljao sponu između istočnog i zapadnog sveta, na kome su najčešći gosti bili visoki državnici i filmske zvezde, danas se nalazi u vlasništvu grada Rijeke. Kupljen je za 150.000 evra i prema ideji gradonačelnika Rijeke, Vojka Obersnela, trebalo bi da postane turistička atrakcija:

„Tito je nesumnjivo deo naše istorije. Deo istorije koje se ne moramo stideti. Sigurno je da su tada društveni standard i sigurnost bili na višem nivou nego danas u doba tržišne ekonomije“.

Od Visa do Golog otoka

Turističku atrakciju predstavlja i ostrvo Vis, na kome se nalaze čitavi kompleksi nekadašnjih vojnih bunkera, njih 38, uključujući i Titov bunker. Skrivena 60 metara ispod površine zemlje, ova nekadašnja skladišta municije, ali i sklonište Maršala tokom Drugog svetskog rata, danas su uglavnom ruinirana i opljačkana. Bez obzira na to možete prisustvovati svojevrsnoj lekciji iz istorije, sve uz pomoć, Jurice Žitka, posebnog turističkih vodiča, zaljubljenika u bunkere, ali i jednu zemlju.

„Štitili smo našu zemlju, a sada smo sve izgubili. I to je najveći deo nostalgije - nekada smo imali našu zemlju, a sada je nemamo. Sa druge strane, nema nostalgije prema diktaturi bilo koje vrste“.

Pored Visa, postoji i još jedno ostrvo koje se povezuje sa Titiovim vremenom, ali svakako ne i sa nostalgijom. Za one koji se nisu slagali sa Titovom politikom, Goli Otok, je bio oličenje beskompromisnosti jedne diktature. Jedan od zatvorenika sa Golog Otoka, Vladimir Bobinac, kaže da je sve do Titove smrti živeo u strahu.

„Moderno društvo se ne može graditi na osnovama staljinizma i titoizma. Moderno društvo se gradi na osnovu slobode ljudi.“

Budite „Jugolanđanin“!

Na samom severu nekadašnje Jugoslavije, u blizini Subotice, možda se i otišlo najdalje u obnavljanju uspomene na Tita. U park „Jugolend“ ulazite pored trobojke sa zvezdom, a sa svih strana ste okruženi Titovim slikama, na kojima on lovi, čita, svira klavir, rukuje se sa poznatim državnicima. Jugolend izdaje i dokumenta o „jugolendskom“ državljanstvu.

Tako ako vam dosade recesija, korupcija, vize, inflacija, i zaželite se štafete i sleta, pionirskih marama, bratstva i jednistva, Dana republike i najcenjenijeg pasoša na svetu, ex Yu nostalgija je pravo mesto za vas.

autor: Marina Maksimović

odg. urednik: Nemanja Rujević