Društvo građana ili feud podanika

DW: Biro za društvena istraživanja - BIRODI - je Agenciji za borbu protiv korupcije ponudio dokaze da je Aleksandar Vučić prekršio Zakon koji se odnosi na tu Agenciju. O čemu se radi?

Zoran Gavrilović: Nakon odluke REMa da se samoizuzme iz monitoringa izveštavanja emitera mi smo se, koliko je to bilo u našoj mogućnosti, pored redovnog monitoringa koji radimo od 2012. godine, usredsredili na praćenje kršenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, član 29.2. koji zabranuje javnim funkcionerima da na sluzbenim događajima i skupovima promovišu svoju stranku. Naš monitoring je pokazao da je predsednik vlade Aleksandar Vučić to činio. Naime, u našoj bazi smo našli 18 priloga u centralnim informativnim emsijama u kojima je on to činio. Tu informaciju smo dostavili Agenciji, koja je u petak od nas zatražila video materijale. Na potezuje je Agencija za borbu protiv korupcije koja treba da odluči da li je zakon prekšen. Mi smo dali svoj doprinos time što smo ukazali, odnosno uradili posao REM-a.  

BIRODI prati rad medija u Srbiji. Kako se ponašaju mediji u odnosu na proteste?

Iako su izbori u završnoj fazi, jer se čekaju zvanični podaci, mi smo nastavili da pratimo medijsko izveštavanje. Uočljiva su dva diskursa medija: Jedan izveštavajući i drugi ratoborni. Ovaj drugi se ogleda u etiketariranju i sumnjičenju demonstranata da rade ili za poražene kandidate ili za stane sile. Radi se o medijima koji su u kampanji bili promoteri i propagandisti u funkciji Aleksandra Vučića.

Ima li osnove za tvrdnju demonstranata da je kampanja bila nefer i nedemokratska? Kritici su izloženi i javni servis i televizijee poput Pinka, RIK.

O tome je dosta teško pričati, jer se u Srbiji ne zna šta su kriterijumi za nefer i nedemokratske izbore. Ja ću izneti podatke do kojih smo mi došli. Prvo, 32% građana u našem istraživaju je reklo da su njihovim gradovima bile prisutne aktivnosti, kojima se nezakonito uticalo na biračku volju.

Drugi podatak, od ukupno 15 sati vremena koje je posvetilo 6 televizija koje smo monitorisali (RTS, Pink, B92, Prva, Happy i N1) devet sati je bilo posvećeno Aleksandru Vučiću. Na TV Pink, Vuk Jeremić je 2/3 vremena bio predstavljen negativno. Saša Janković je na istoj televziji bio negativan (samo) 47odsto od ukupnog vremena. Na istoj televiiji Aleksandar Vučić je u nesrazmetno većem vremenu bio pozitivan 99.3 odsto, odnosno samo 10 odsto negativno. Na strani Vučića su bili još Prva i Happy. N1 i RTS su svim kandidatima dali isto vreme uz nešto više negativnog vremena za Vučića. Na N1 Vučić je bio 18 odsto negativan, a na RTS 12 odsto od ukupnog vremena je bio negativan. Nekada primer kritičke televizije, TV 92 je u delu informativnog programa postala promoter svih kandidata.

Ako ovome dodato nekažnjeno kršenje Zakona o elektronskim medijima (članovi 5 i 22/8), Zakona o izboru narodnih poslanika (članovi 99 i 100) kojima nije uspostavljen Nadzorni odbor Skupštine za praćenje kampanje i Zakona o Agenciji za brobu protiv korupcije (29), nastaje argumentacija za zaključak da je nekome bio cilj da stvori ambijent koji će smanjiti izlaznost na izbore, na koje ne izlaze obicno mladi i više obrazovani.

U Srbiji su se mediji bliski Vladi usredsredili na pitanje ko organizuje proteste. Malo ko ozbiljno analizira zahteve. Kako Vi to vidite?

Čula su se razna tumаčenja o prirodi postizbornih protesta. U njima se traži odgovor na pitanje ko ih organizuje, ko pruža podršku i ko od toga u i van Srbije ima korist.

Ponovo smo čuli sve ono što karateriše autoritarnu svest. Njen kamen temeljac je, bar u slučaju Srbije, "zaverašenje" koje proizvodi neprijatelje i sprema prostor za (medijske) sukobe. Zato i ne treba da čudi da se takva objašnjenja mogu čuti na medijima koji su perjanici vlasti.

Iz ugla BIRODI monitoringa medija, zahtev koji se odnosi na Republičku agenciju za elektronske medije (REM) su više nego opravdani. Izostanak monitoringa medija, kao jedne od nadležnosti REM, je za direktnu posledicu imalo uticaj ne samo na regularnost izbora, već i na sprečavanje demokratskog razvoja Srbije

Vi ste analizirali stavove različitih starosnih grupa u predizbornoj kampanji. Bunt mladih Vas ne iznenađuje?

Naš monitoring medija ima dva dela. Jedno je šta mediji emituju, drugo je šta to proizvodi kod publike. Istraživanja koje je Biro za društvena istraživanja sproveo tokom kampanje govore da su protesti mladih počeli pre nego što su javno obznanjeni.

U prvom istraživanju, početkom marta, jasno se videla statistički značajna povezanost starosti ispitanika i motivacije za izlazak na izbore kod mladih do 29 godina, tj. da oni neće izaći na izbore ako izbori budu imali upitnu regularnost.

To možemo nazvati tihom i ličnom fazom protesta protiv izbora koji su bili ništa drugo do aklamacija o prelasku Aleksandra Vučića sa mesta predsednika Vlade Srbije, na mesto predsednika Srbije.

Suočeni sa činjenicom da se čudo nije desilo, da je izostao drugi krug, ovaj deo građana pred sobom ima činjenicu da će narednih pet godina, ako kojim čudom ostanu u Srbiji, živeti u državi gde je predsednik izabran u kampanji za koju smatraju da je upitne regularnosti.

To je momenat kada mladi uz pomoć socijalnih mreža i studentskih organizacija započinju aktivnu faza protesta, tačnije bunt, koji formuliše zahteve koji treba da obezbede da budući izbori budu fer i pošteni.

Šta su sledeći koraci koje ćete preduzeti?

Naše aktivnosti u narednom periodu će biti usmerene na promociju nalaza našeg monitoringa, gde nažalost nemamo dovoljnu podršku čak ni svih medija koji se finansiraju kroz razvojnu pomoć/donacije, uz očekivanu cenzuru javnog servisa i privatnih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Drugi pravac delovanja je stručna rasprava sa akademskom zajednicom i treći pravac je rad na procesuiranju onoga što smo našli pre svega pred REMom. 

Da li je moguće činjenicama, pouzdanim nalazima i argumentima ubediti onaj deo Srbije koji je sklon Vučiću da ni njegovo liderstvo ne može da se odvija bez demokratske kontrole?

Kumulativni nalazi istraživanja BIRODI-a govore o postojanju dva segmenta političkog auditorijima u Srbiji.

Prvi se karakteriše građanima koji su starosti preko 45 godina, imaju osnovno i niže obrazovanje, motivacija za učešće na izborima zavisi od kvalitet programa, mogućnost da saznaju o svim aketirma, uverenje da će onaj za koga glasaju pobediti. Za ovu populaciju je karakteristična iznadprosečna sklonost ka liderstvu, ali i apolitičnost, širok spektar ideoloških vrednosti u svojim konzervativnim i starijim verzijama. To su građani koji su na parlamentarnim izborima 2016. godine glasali za SNS, SPS, SRS, dok su na predsedničkim izborima 2017 glasali za Aleksandara Vučića i Vojislava Šešelja.

Ovaj deo populacije se prema BIRODI istraživanjima statistički značajno informišu preko TV Pinka, televizije koja se finansira budžetskim parama. Tako se za TV Pink može reći da je televizija koja je u ličnom vlasništvu Željka Mitrovića, a finansira se javnim novcem. Za takvu podršku vlasnik Pinka isporučuje kontrauslugu, 99% pozitivnog vremena za predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića u centralnim informativnim emisijama. U takvom ambijentu glasači vlasti su pod medijskim uticajem koji treba da proizvodi neprijatelje ili optimizam. Bilo kakvo kritičko sagledavanje biva proglašeno za otpadništvo i rad za strane sile.

Nasuprot ovom auditorijumu nalaze se junaci sa ulica gradova Srbije, pre svega studenti, odnosno oni koji su starosti do 29 godina sa višim i visokim obrazovanjem. Njihova motivacija za izlazak na izbore je determinisana regularnošću, saglasnošću sa ideološkim vrednostima kandidata. Liderstvo kao politički diskurs je ispod proseka prisutno. U idelološkom pogledu najveći broj mladih je sklon vrednostima socijaldemokratije ili konzervativizmu, uz prisutnu apolitičnost. Na parlamentarnim izborima 2016. godine glasali za DJB, DSS-Dveri, DS - na predsedničkim ove godine, statistički značajno manje za Vučića od proseka, a statistički značajno više od proseka za Sašu Jankovića, Vuka Jeremića. Glasali su još za Boška Obradovića i Sašu Radulovića. Da napomenem, Preletačević nije izmeren jer nije bio kandidat u trenutku početka istraživanja.

Opozicija se u svemu ovome nije najbolje snašla?

Opozicija u Srbiji je u potrazi za sobom iz više razloga. Prvo, Vučić joj je uzeo teme, Drugo socijalna baza opozcije je izbirljivija i zahtevnija, a nespremna da se politički angažuje i treće mnoge stranke imaju finansijske probleme. U takvom ambijentu izostaje planiranje na duži rok, kritika Vučićeve politike je orijentir. Tematska ponuda opozicionih kandidata u izbornoj kampanji, bar kako su je mediji predstavili, pre svega se bavila izbornim uslovima, kritikom vlade i Vučića. Ključne ciljne grupe Vučićeve kampanje su ostale nedirnute. Ovo se pre svega odnosi na tranzicione gubitnike.

Pitanje regularnosti nije rešeno kada je trebalo da bude rešeno, a to je na početku kampanje. Umesto toga ona je bila tema kampanje čime je opozicija gubila svoje glasače. Ovo se pre svega odnosi na mlade koji, bar po stavovima demonstranata, žele da se distanciraju i od opozicije.

Mladi su ujedinjeni u osećanju da su skrajnuti, ali su istovremeno i snažno polarizovani. Kakvi su im izgledi da uspešno koriguju izborni sistem kako se 2017. ne bi ponovila?

Na ulicama Srbije je ne samo biološka, već i politička budućnost Srbije. Njihova želja da se angažuju na unapređenju izborne procedure govori da bar neki žele da ostanu u Srbiji. Zločin onih koji ih kriminalizuju plasirajući teorije zavere je time još veći. Kandidati na izborima se nisu puno obraćali mladima. Njih ne vide kao partnere, ali ni mladi ne vide političke stranke. Pitanje regularnosti izbora nije samo političko pitanje, to je društveno pitanje, koje Srbiju stavlja pred izbor da li je ona društvo građana ili feud podanika.