Društvene mreže "spasavaju živote"
23. oktobar 2013.U mnogim afričkim zemljama čak i izlečive bolesti kao što je malarija, često ne mogu da se leče. Lekovi postoje, ali za ljude kojima su potrebni nisu dostupni - jer ih apoteke i zdravstvene ustanove nemaju na lageru.
U leto 2009, nekoliko afričkih NVO pokrenulo je kampanju za praćenje takvih nestašica lekova, takozvanih stok-auta. Za samo pet dana, u Keniji, Malaviju, Ugandi i Zambiji identifikovano je više od 250 stok-auta esencijalnih lekova.
Akcija koja je brzo urodila plodom
Dobrovoljci su zamoljeni da procene zalihe lekova i rezultate SMS-om pošalju do osnivača platforme „stopstockouts.org“. Tu je na osnovu podataka napravljena svojevrsna mapa, koja je na Internetu svima dostupna. Na njoj se vidi na kojim lokacijama su određeni lekovi dostupni i u kojim količinama.
"Pre ove akcije, vlasti su često govorile da nema stok-auta", rekao je Daudi Vere na samitu Svetske zdravstvene organizacije (20-22.10.) koji je održan u Berlinu. On radi u Najrobiju za kompaniju Ushahidi i pomaže u razvoju softvera, na osnovu kojeg internet portal - stopstockouts.org funkcioniše. "Mogli smo da ih suočimo sa činjenicama, a onda se govorilo i o uzrocima. Da li je novac problem, isporuka ili distribucija", dodaje Vere.
Kraudmeping (Crowdmapping) je princip na osnovu kojeg funkcionišu projekti kao stopstockouts.org. Koncentracija informacija koje su važne pre svega kada se radi o javnom zdravstvenom sektoru.
Iskustvo sa katastrofama
Posle zemljotresa na Haitiju 2010, platforma nastala na osnovu softvera Ushahidisa napravila je pregled mesta gde je koliko i kakve pomoći potrebno - prikupljeno je više od 40.000 pojedinačnih izveštaja od pacijenata i volontera na terenu.
Posle katastrofe u Fukušimi 2011, slična stranica, sinsai.info, informisala je između ostalog o zračenju u regionu - čak i ambasade i organi vlasti ukazivali su na taj sajt.
U Guangdžou, u južnoj Kini, postoji platforma koja edukuje o polno prenosivim bolestima, kao što je AIDS, a posebno je namenjen gej muškarcima. "Oni se ne testiraju redovno. Za njih su društveni mediji prihvatljivi i zato mi preko njih uspostavljamo kontakt sa njima, saznajemo kada i gde žele da budu testirani", kaže Džozef Taker, profesor na univerzitetu Severna Karolina koji vodi ovaj projekat.
Opasnost: Društveni mediji širi glasine
Prema aktuelnim istraživanjima 75 odsto rođenih oko 2000. godine koristi društvene medije, trećina njih više puta dnevno proverava Fejsbuk, Tviter i slično. "Zdravlje" i slični termini spadaju u najčešće tražene reči u pretraživačima. To je ogroman potencijal, koji ima dobre i loše strane. Jer se preko društvenih medija mogu organizovati i protesti.
Na primer, godine 2003. pet država na severu Nigerije, bojkotovalo je polio-vakcine iz verskih ili političkih razloga. Dezinformacija je glasila - Zapad pokušava da sterilizuje ljude. To je trajalo skoro godinu dana! Za to vreme je virus mogao da se širi.
Autor: Lidija Heler / Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon