Doživotni zatvor za ubicu iz bolnica i staračkih domova
6. jun 2019.
Nils Hegel je ponovo osuđen na doživotan zatvor. Zbog posebne težine zločina, isključena je mogućnost njegovog puštanja na slobodu posle 15 odsluženih godina.
Sama brojka je uznemirujuća, nepojmljiva: 85 dokazanih ubistava! Iza te brojke kriju se sudbine muškaraca i žena koji su bili ozbiljno bolesni - ljudi starosti između 34 i 96 godina.
Iza ovog broja je i ogroman broj članova porodice čiji su životi pretrpeli brutalni udarac, ili su čak i uništeni. Svi su prema proceni iznetoj u optužnici žrtve najgoreg serijskog ubice u istoriji Nemačke.
Ubica kao „Rambo-spasilac“
Između 2000. i 2005. Nils Hegel je postao gospodar života i smrti. U bolnicama u Oldenburgu i Delmenhorstu u Donjoj Saksoniji, on pacijentima ubrizgava lekove u dozama opasnim po život kako bi ih oživeo nakon im zakažu kardiovaskularne funkcije. Konačno, dopušta da ga slave kao spasitelja. No, nejegovi spasilački manevri su veoma često zakazivali. Ishod je bio fatalan.
Uvek se tokom reanimacija među prvima nalazio na licu mesta i „udaljavao druge koji su zapravo bili zaduženi za to“, priseća se na sudu penzionisani negovatelj, što prenosi list Bild. Kolege koje ništa nisu sumnjale prozvale su ubicu „Rambom-spasiocem“.
Hegels je u zatvoru već više od deset godina.
Uhvaćen na djelu
U junu 2005. negovatelji u Delmenhorstu su ga zatekli kako manipuliše pumpu pacijenta na odeljenju intenzivne nege. To je bila peta godina njegovog „medicinskog“ rada. U početku je bio samo pod sumnjom za pokušaj ubistva, potom je optužen za tri ubistva, a onda su počeli stalno da iskrsavaju i dokazi za druga ubistva. Hegel se na sudu ponaša kooperativno i priznaje svoja zlodela – ali samo ona koja su bila nepobitno dokazana. Doživotna kazna mu je prvi put izrečena u februaru 2015.
Ali, naknadne obdukcije i nalazi dobijeni analizom posmrtnih ostataka pacijenata otkrivaju pravi obim zločina. U ovom, četvrtom, procesu koji mediji opisuju kao „proces stoleća“, a koji pred Okružnim sudom u Oldenburgu traje od kraja oktobra 2018, Visoko državno tužilaštvo mu je stavilo na teret 97 ubistava, a za još tri nedostaju dokazi. Posmrtni ostaci mnogih drugih potencijalnih žrtava ne mogu biti obducirani, jer su kremirani. Hegel priznaje 43 ubistva, a drugih ne može ili ne želi da se seti. U pet slučajeva odbija da prizna krivicu.
Reporter Zidojče cajtunga koji je izveštavao sa suđenja primetio je da Hegel na pitanja o pojedinačnim slučajevima iz optužnice za ubistva, lapidarno odgovara: „Ne sećam se, ali ne mogu da isključim mogućnost da je tako bilo“. Hegel je o ubijanju ljudi govorio kao o nečemu uzgrednom, kao da je riječ o testiranju, kako je to napisao reporter nemačkog lista. Optuženi, kako se dalje navodi, nije govorio o „sažaljenju i kajanju, nego se čudio i divio postojećim mogućnostima“.
Tražio uzbuđenje u hitnim slučajevima
Kakva je osoba Hegel? Koliko je poznato imao je srećno djetinjstvo, kasnije je vodio neupadljiv, uredan, život. Ne postoje tragovi stresnih trauma. Pogled u njegovu prošlost ne daje odgovor na pitanje kako je došlo do monstruozne mutacije. Na procesu je rekao da ni on sam to ne zna.
Njega su na to naveli brojni individualni motivi, kaže psihijatar Karl Bajne u razgovoru za DW. Ovaj profesor psihijatrije i psihoterapije na Univerzitetu Viten/Herdeke već 25 godina se bavi temom ubijanja pacijenata u klinikama i staračkim domovima.
On pretpostavlja da je Hegel najverovatnije na poseban način bio nesposoban da dugoročno podnosi teške patnje. „Nije mogao da podnese pogled na umiruće, teško bolesne ljude, pa se pretvorio u gospodara života i smrti“, kaže Bajne.
Sam Hegel je uvek govorio da je namerno stvarao hitne slučajeve, „jer je u želeo da briljira, te je hteo da doživi uzbuđenje nakon uspešne reanimacije“, dodaje Bajne. To pokazuje da je „on krajnje narcisoidna osoba koja je svoj nestabilni ego stabilizovala priznanjem koje dobija od kolega“.
Pogled u ponor
Karl Bajne je opisao Hegela kao brutalnu i otupelu osobu sa značajnim nedostatkom empatije i saosećanja. „Pretpostavljam da on ni danas nema pojma o nezamislivoj patnji koju je naneo porodicama svojih žrtava“, kaže šef odeljenja za psihijatriju. „To izgleda kao ponor u kojem se motivi ne mogu realno razaznati“.
U procesu su otvorena i pitanja koja prevazilaze samo problem krivice i strukture Hegelove ličnosti. Uslediće i procesi protiv osoblja klinike iz Oldenburga i Delmenhorsta. Treba ustanoviti zašto je Hegel mogao toliko dugo da ubija i zašto su mehanizmi kontrole zatajili.
Hegel je, na primer, u Oldenburgu, gde se našao pod sumnjom, bio izbačen iz službe u intenzivnoj nezi. Ipak, dobio je dobre preporuke, pa je promenio kliniku i potom ubio više od 60 drugih ljudi.