Doček Krajišnika i dileme oko godišnjice sarajevskog atentata

"Dobrodošao" stoji na plakatima okačenim na Palama. Televizija Republike Srpske direktno prenosi doček Momčila Krajišnika, koji se prikazuje kao heroj i mučenik, piše list Standard i dodaje:

"Potpuno drugačija slika u nekoliko kilometara udaljenom Sarajevu. Njegovo puštanje na slobodu tamo prihvataju uz konstataciju da je pravdi na taj način rečeno "laku noć". Krajišnik je kao jedan od najodgovornijih političara među bosanskim Srbima bio osuđen na 20 godina zatvora zbog deportacija muslimana i Hrvata. Njegov zahtev za prevremenim oslobađanjem, koji je podneo prošle godine, tada je odbijen uz obrazloženje da je "osuđen za najteže zločine koje čovečanstvo poznaje".

U međuvremenu je Haški tribunal reagovao i na jednu internu aferu. Sudija iz Danske Frederik Harthof je u junu poslao pismo na adrese 56 svojih kolega u kojem je kritikovao puštanje na slobodu hrvatskog generala Ante Gotovine. Posle Gotovine, na slobodu su pušteni i srpski komandant Momčilo Perišić i generali Franko Simatović i Jovica Stanišić. Harhof je napisao da je vojni establišment SAD i Izraela izgleda imao utisak da se Haški tribunal isuviše približio vojnim vrhovima u procesuiranju zločina i da je zbog toga izvršio pritisak na Haški tribunal. Zato je Harhof, na zahtev optuženog Vojislava Šešelja, isključen iz ovog procesa, jer je, kako je to napisao Šešelj u svojoj žalbi, pristrasan sudija", prenosi list Standard.

Gavrilo Princip ili Franc Ferdinand?

Godinu dana uoči obeležavanja 100. godišnjice atentata u Sarajevu, odnosno izbijanja Prvog svetskog rata, na Balkanu se već retorički maše novim sabljama: u Beogradu strahuju da svet želi na njih da prebaci krivicu za izbijanje tog rata, piše Prese iz Beča:

"Uoči proslave koja se priprema u Sarajevu, Srbija ponovo mora da se bori za istinu, navodi premijer Srbije Ivica Dačić. Planirano podizanje spomenika Francu Ferdinandu u Sarajevu predstavlja "reviziju istorije", što se ne sme dozvoliti, tvrdi on. Franca Ferdinanda je 28. juna 1914. u Sarajevu ubio Gavrilo Princip i to pištoljem koji je poticao iz skladišta tadašnje srpske armije.

Oko ovog atentata i danas se vode žestoke rasprave na Balkanu. Na 100. godišnjicu atentata u Sarajevu bi trebalo da nastupi Bečka filharmonija. Očekuje se da na obeležavanje godišnjice stigne i evropska politička elita, možda dođe i sam Papa. U Sarajevu međutim odbacuju navode srpskih medija da će se ponovo podići spomenik austrougarskom prestolonasledniku koji bi podsećao na "greh" atentatora. Možda se samo delovi tog spomenika, srušenog 1918., nađu u muzeju.

Sa spomenikom, ili bez njega, u Srbiji, odnosno u Republici Srpskoj veruju da sarajevska proslava neće doneti ništa dobro. Srbi će ponovo biti prikazani kao "loši momci" tvrdi entitetski predsednik Milorad Dodik. Dačić tvrdi da je to pokušaj da se na Srbe prebaci odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata, iako su za to krive imperijalističke težnje Austrougarske.

I dok "Vol strit žurnal" Gavrila Principa smatra "jednim od najuspešnijih atentatora svih vremena" i njegov atentat poredi čak sa delima Al Kaide, za Srbe on važi za heroja. On je "značajna osoba srpske istorije" kaže Nikola Selaković ministar pravde u Beogradu i dodaje kako je u borbi protiv "tiranije austrougarskog okupatora" pokret Mlada Bosna okupio pripadnike svih konfesija koje egzistiraju u BiH", piše Prese.

Autor: Azer Slanjankić

Odgovorna urednica: Dijana Roščić