Dostava paketa: Loše plaćen posao od kojeg bole kosti

Za nedelju dana sve kreće po starom. Trgovci će šarenim ponudama privlačiti kupce, posebno u takozvanoj „Cyber Week“. Američki trend rasprodaja u onlajn-šopovima posle Dana zahvalnosti uveliko je došao u Evropu.

To je uvod u najbolje doba za trgovce, ono pred Božić. Od kraja novembra će po Nemačkoj biti slato po jedanaest miliona paketa – dnevno. Tako procenjuje DHL, vodeća logistička firma. Inače je dnevni prosek u Nemačkoj skoro upola manji, 6,2 miliona paketa.

Zato su sedmice uoči Božića tradicionalno vreme u kojem dostavljači paketa imaju posla preko glave – a najteži deo dostave ih očekuje u samom finišu. Ljudi koji fizički dovoze i donose pakete do kućnog praga spadaju s nogu i loše su plaćeni.

Divlji zapad?

Dostavljači koji rade za DHL, Hermes, UPS, DPD, GLS, Fedex & Co. zarađuju znatno manje od stručne radne snage u drugim branšama.

Dostavljači zaposleni na puno radno vreme u proseku zarađuju 2.719 evra bruto – kad se odbiju porez i osiguranja, od toga na račun legne oko dve hiljade evra ili manje.

„To znači da stručna radna snaga u tom sektoru zarađuje oko dvadeset odsto manje nego stručna radna snaga kad gledamo prosek za celu privredu“, objavio je Savezni zavod za statistiku.

Poznavaoci prilika uočavaju metode koje nazivaju „Divljim zapadom“. Veliki logističari poput Amazona ili Hermesa u većini slučajeva ne zapošljavaju dostavljače direktno, već to za njih odrađuju „podizvođači“, treće firme u kojima često ne važe ni kolektivni ugovori.

Među velikim logističkim firmama jedino je DHL veliku većinu svojih dostavljača zaposlio, što znači da za njih kolektivni ugovori važe.

Kod drugih dostavljača uslovi rada nisu sjajni. „Kontrole često otkrivaju loše ili protivpravne uslove rada, između ostalog kršenje zakona o isplati minimalne plate. Ili nepoštovanje nužnih mera zaštite na radu, odnosno zaštite zdravlja“, tvrdi nemački sindikat Verdi.

„Atipični“ modeli zapošljavanja

Osobe koje dostavljaju pakete su često zaposlene na određeno vreme i to preko posredničkih firmi koje ih onda „iznajmljuju“ logističkim firmama . Savezni zavod za statistiku navodi da je preko takvih modela u sektoru dostave paketa aktivno skoro 29 odsto ljudi koji rade puno radno vreme.

„U grani dostave paketa i pošte zaposlene osobe ne samo da manje zarađuju, već često imaju i neobično radno vreme“, navodi Zavod. Naime, tri petine dostavljača radi i tokom vikenda. U celokupnom privrednom sektoru to važi za polovinu zaposlenih osoba.

Previše posla i težak rad, to su stvari na koje se žali i sindikat DPVKOM,koji zastupa radnike Pošte, Poštanske banke i Telekoma.

„Sve više paketa, sve teži paketi, sve veća područja na kojima dostavljaju, problem s manjkom radne snage, sve to dovodi do enormnih fizičkih i psihičkih opterećenja“, kaže portparol sindikata Majk Brandenburger za DW.

I zato, kako nastavlja, dostavljači beže i iz DHL-a, firme koja radi pod krovnom markom Pošte, jer ne žele više da rade u sve težim uslovima.

DHL je tržišni lider. Za tu firmu radi više od 116.000 ljudi u dostavi pošiljki. Osim toga, za DHL radi i oko 40.000 ljudi u centrima za sortiranje pošiljki, odnosno 10.000 dodatnih, sezonskih dostavljača u sedmicama pre Božića.

„Mi smo optimalno pripremljeni za božićnu sezonu“, rekla je ovih dana šefica DHL-ovog odeljenja za dostavu pošte i paketa Nikola Haglajtner u sedištu koncerna u Bonu.

Poboljšanja na vidiku…

Uprkos tome, osobe zaposlene u ovoj branši moraju obavljati natprosečno težak posao. To je u izveštaju zaključilo i zdravstveno osiguranje Barmer.

U izveštaju za 2020. godinu piše da su na području dostave pošte ili brzih pošiljki ubedljivo najčešći razlozi izostajanja s posla bolovanja koja se tiču mišićno-skeletnog sistema. Takva vrsta zdravstvenih problema vodi trećini od ukupnog broja bolovanja.

U poboljšanju situacije trebalo je da pomogne novi Zakon o zaštiti dostavljača, koji je stupio na snagu 2019. Njime je propisano da veliki poslodavci moraju paziti da njihovi podizvođači plaćaju socijalno osiguranje za svoje radnike.

U međuvremenu su pokrenute inicijative da se katalog zakonskih mera dodatno postroži. Gornji dom parlamenta je u proleće od savezne vlade tražio da zabrani angažovanje radnika preko trećih firmi kao i nepovoljne ugovore.

Kako saznaje DW, Ministarstvo rada upravo radi na korekciji zakonskog teksta s ciljem poboljšanja položaja radnika. Odgovarajući predlozi već su na razmatranje dostavljeni i Ministarstvu ekonomije u Berlinu.

tekst je izvorno objavio DW na nemačkom jeziku

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.