Domoljublje za sve?
31. jul 2018.Domoljublje je u Hrvatskoj kompromitovan pojam, uprljan kriminalom onih koji su se kleli u njega, borbom za partikularne interese protivne dobrobiti društva i širenjem ideja dela desnice koja ovaj osvojeni pojam uskraćuje svojim političkim protivnicima. Hrvatski patriotizam trenutno ne spaja građane, veći ih razjedinjuje i isključuje. Uostalom, oni koji su isključeni iz njega, takvog ga i ne žele.
No Mundijal bi mogao biti polazna tačka za revidiranje sadržaja domoljublja. S druge strane, postavilo se i pitanje zajedništva po modelu Domovinskog rata o kojem često govori predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, a koje je, tvrde brojni intelektualci, u slobodnom demokratskom društvu samo prazna fraza.
Patriote se bore za bolje društvo
„Ima nade za ovu zemlju, a to je ono što i nama progresivnima treba. Isto tako odbijam da prepustim patriotizam samo desnici. Patriote smo i mi koji se borimo da promenimo naše društvo nabolje i ostajemo ovde uprkos svim preprekama“, poruka je koju je s ruskih fudbalskih tribina poslao Tomislav Tomašević, poslanik stranke „Zagreb je naš“ u skupštini glavnog grada.
Za DW objašnjava da je osetio da deo desnice ponovno želi da iskoristi sportski uspeh za nametanje narativa u kojem su jedino oni istinske patriote, a svi ostali izdajnici. „Drugi razlog je što smatram da je danas teže ostati u ovoj zemlji i menjati društvo koje ti se ne sviđa nabolje, nego odustati i otići.“
„Treći razlog je bio što sam stvarno video na finalnoj utakmici kako na tribinama deo hrvatskih navijača uspešno sprečava par pojedinaca u pokušaju ustaških provokacija i rasističkom vređanju francuskih fudbalera, a to je nešto što sam želeo javno da pozdravim“, ispričao nam je Tomašević.
No koliko god je Prvenstvo ujedinilo građane u bodrenju reprezentacije, još ih je više razjedinilo učešće ikone tvrde desnice, pevača Marka Perkovića Tompsona, na dočeku reprezentativaca u Zagrebu. Predsednica Grabar-Kitarović je u razgovoru za DW rekla da smatra da treba poštovati volju igrača koji su pozvali Tompsona, iako nije bila reč o njihovoj privatnoj zabavi.
Poslednji ekser je u mrtvački kovčeg kratkotrajnog zajedništva zabio je možda selektor Zlatko Dalić: on je rekao da bi oni koji ne vole Tompsonove pesme o domoljublju trebalo da zatvore prozore i gledaju Velikog brata.
Baš kao i u vreme bivše Jugoslavije, domoljublje je danas rigidno propisano, a takvo može opstati jedino kroz izmišljanje svojih neprijatelja i domaćih izdajnika. Umesto nekadašnjih „neprijatelja radničke klase“, danas su to „deca komunizma“, „sinovi jugooficira“ i „Srbi“ među kojima najčešće završavaju kritički raspoloženi novinari i intelektualci. Sasvim izvesno, i ovaj tekst će mnogi nazvati antihrvatskim.
Strani mediji i „domaći izdajnici“ na meti
„Bio sam sprečen, ali moja supruga i kćerka su bile na dočeku reprezentativaca na Trgu i sigurno ne spadaju u propisani kanon domoljublja. A ako je domoljublje isključivo i ako mora imati neprijatelja da bi se iskazivalo, ponosno mogu reći da nisam domoljub. Naprotiv, izdajnik sam“, ispričao nam je kolega Vojislav Macoko, novinar portala Indeks.
Naime, strani mediji su mahom kritički izveštavali o Tompsonovom nastupu na Trgu bana Jelačića pa je bilo pokušaja da se diskredituju lažnim spiskom dopisnika iz Hrvatske. Na njemu su bila imena nepostojećih novinara, ali srpskog predznaka, kao i nekoliko novinara i intelektualaca koji su u desnoj javnosti označeni kao „antihrvatski“.
Dok je Dojče veleu dodeljen nepostojeći Jovan Vukosavljević, kolega Macoko je pripisan beogradskoj „Politici“ za koju nikada nije radio. Ovaj šovinistički fake news izdašno su na društvenim mrežama širile i neke osobe iz javnog života uz navod: „Što se čudimo kakvim nas smatraju u svetu kad ovakvi izdajnici informišu svet o nama.“
„S nekim osobama s tog popisa bih bio rado u društvu. Imam nesreću da imam srpsko ime i italijansko prezime, a Hrvat sam. Pre dva meseca se pisalo da radim ne samo za srpske medije, već i za tajne službe kojima dostavljam poverljive podatke. Pridavanje osobina zbog imena i prezimena je potpuno smešno. Moj prijatelj se preziva Bitanga. Je li on kriminalac?“ bio je Macokov komentar spiska.
Koliko su navodni hrvatski domoljubi opsednuti nacionalnom čistotom novinara govori činjenica da je i na Guglu uz Macokovo ime najčešće postavljano pitanje da li je Srbin.
Novinarstvo po meri „domoljuba“
No šta takozvani domoljubi koji ne prezaju da se koriste lažnim vestima očekuju od novinara od kojih će istovremeno tražiti istinu i objektivnost? „To ni oni sami ne znaju. Taj novinar bi trebalo da kritikuje, ali istovremeno i hvali. Samo je pitanje trenutka. Recimo, čitao sam gluposti prema kojima ne bi trebalo izveštavati o tome da je more na jednoj plaži u Dubrovniku zagađeno. Tvrdi se da se to piše namerno kako bi se uništila turistička sezona“, kaže Macoko.
Društvu kao da su konstantno potrebni neprijatelji koje će okriviti za sve nedaće. Neprijatelj je, u ovoj situaciji, onaj ko upre prst u pogrešnog; bilo da se radi o zagađenom moru ili Tompsonu na dočeku. „Sutra to može biti – karikiram – pogrešno postavljena saobraćajna signalizacija“, odgovara Macoko i dodaje: „Mislim da je kolektivizam opasnost za celu Evropu. Zatiranje individualizma i kritičke misli vratiće nas u neugodnu prošlost.“
Budućnost Hrvatske, između ostalog, zavisi i od redefinisanja domoljublja. To je velikim delom posao levice koja je trenutno u velikoj krizi i više-manje se bavi sobom, umesto da bude kvalitetna opozicija. No ohrabruje da se tu i tamo pojave izjave poput Tomaševićeve, iako su nadglasane diskreditacijama i hajkama.
„Deo desnice već dugi niz godina izjednačava patriotizam s nacionalizmom pa i šovinizmom i seksizmom. Levica se zbog toga povlači iz tog prostora i prepušta generalno sport domenu desnice, što mislim da je pogrešno. Naravno i da sam koncept patriotizma ima svojih teoretskih problema, ali levica u takvim situacijama ne bi trebalo da se pretvara u pasivnog posmatrača i da se automarginalizuje. Posebno ukoliko ne želi da artikuliše samo prava identitetskih manjina već i ekonomski slabije većine“, misli Tomašević.