Dokazi silovanja – za kasnije

Nasilje protiv žena i devojčica je „najraširenija forma povrede ljudskih prava na svetu“, piše u jednom članku koji su Ujedinjene nacije objavile povodom Dana borbe protiv nasilja nad ženama koji se obeležava danas, 25. novembra.

Prema navodima UN, više od trećine žena barem jednom u životu postaju žrtve nasilja. Tek manje od 40 odsto njih traži pomoć. Posebno često ćute žene koje su žrtve seksualnog nasilja.

„Većina slučajeva se dešava u bliskom okruženju žrtve“, kaže Knut Albreht, prvi čovek Pokrajinskog instituta za sudsku medicinu u Brandenburgu. „Možda je počinilac muž, partner, stric. Žene hoće da sačuvaju mir u kući. Uz nedelo ide i sramota. Ima hiljadu razloga što se takve stvari ne prijavljuju.“

Albreht i kolege bi da to promene. Za žene koje ne žele ili ne smeju da prijave nasilje policiji, postoji mogućnost da sačuvaju dokaze poverljivim pregledom. U pitanju je pilot-projekat u pokrajini Brandenburg.

-pročitajte još: Možda je ćutala zbog tebe

DNK kao dokaz

Pregled posle silovanja se obavlja tako da se čuvaju dokazi – koji bi bili valjani pred sudom – ukoliko žena kasnije ipak reši da stvar prijavi.

Lekarka dokumentuje sve vrste povreda. Napadnuta žena sa lekarkom prolazi kroz upitnik u ambulanti. U kutiju sa dokazima dolaze fotografije povreda i donji veš. Kad završe posao, lekari dokaze šalju na čuvanje u odeljenju sudske medicine.

Tako se često dolazi do tragova DNK zločinca. Ideja je da se žene pregledaju samo koliko je neophodno i po onome što same kažu o nedelu. „Ako je u pitanju bio oralni odnos, onda se ne uzima uzorak iz genitalija. Ako je ejakulacija usledila po stomaku, onda se bris uzima samo odatle“, priča Albreht.

Čak i bez ejakulacije, postoje šanse da na žrtvi ima tragova DNK kože penisa. Ili, ukoliko je žrtva izgrebala silovatelja, da su tragovi pod noktima.

Stručnjaci kažu da je tu važno biti brz jer se strani DNK na telu brzo razlaže i nestaje. „Osim toga, ako je kod seksualnog nasilja sa penetracijom došlo do povreda vagine, one se mogu utvrditi pregledom“, kaže jedna ginekološkinja Laja iz Berlina koja je zamolila da joj ne otkrivamo puno ime. „Posle par dana ili nedelja to je nemoguće utvrditi jer sluzokoža brzo zarasta.“

Pregled pa psihološko savetovanje

Nakon poverljivog pregleda u Brandenburgu dokazi se čuvaju deset godina. Dokazi su tako spakovani da bi bez problema i godinama kasnije mogli da budu neoborivi pred sudom.

Šef projekta Albreht kaže da je, tokom pregleda, žrtva ta koja odlučuje o svemu. „Pregled sprovodi školovano osoblje koje postupa vrlo obazrivo“, kaže on. „Ako se žena libi kod uzimanja nekog brisa, onda to ne ide i neće se ni raditi.“

U najmanju ruku bi žene četiri do šest sedmica posle silovanja trebalo da posete ginekologa kako bi uradile testove na trudnoću i zarazne bolesti.

Pilot-projekat u Brandenburgu predviđa da uzimanje dokaza bude samo prvi korak. Potom sledi podrška ženama koja podrazumeva i psihološko savetovanje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.