1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
MigracijaNemačka

Dogovor oko migracija: kompromis s otvorenim pitanjima

7. novembar 2023.

Izgledalo je kao da savezna i pokrajinske vlade ne mogu da dođu do kompromisa, ali onda je ipak postignut dogovor o ključnim pitanjima u vezi s migracijom. Ipak, ima još otvorenih pitanja.

https://p.dw.com/p/4YV2k
Savezna i pokrajinske vlasti u Nemačkoj postigle dogovor o regulisanju problema migracija
Savezna i pokrajinske vlasti u Nemačkoj postigle dogovor o regulisanju problema migracijaFoto: Julian Stratenschulte/dpa/picture alliance

Tokom dana su vladale opravdane sumnje da li će biti postignut ikakav dogovor. Ali, tokom noći, u dva sata i 45 minuta, pred novinarima u Kancelarskom kabinetu ipak su se pojavila tri dobro raspoložena muškarca: savezni kancelar Olaf Šolc, hesenski premijer Boris Rajn i donjosaksonski Štefan Vajl i poslednjim preostalim novinarima veselo su doviknuli: „Dobro jutro!“

I svima ostalima koji su tu noć probdeli Olaf Šolc (SPD) je odmah poručio da to nije bilo uzalud. Bio je to „istorijski trenutak“, kako je rekao kancelar pozdravljajući činjenicu da su svi nivoi države uspeli da se dogovore: „Naš zajednički cilj je ograničiti neregularnu migraciju.“

-pročitajte još: Deportacije iz Nemačke: šta se menja?

Manje euforični pokrajinski premijeri

Hesenski premijer Rajn, koji je ujedno i predsednik konferencije pokrajinskih premijera, nije bio tako euforičan. „Naravno da se moglo postići više s tačke gledišta nema kao demohrišćanskog premijera“, rekao je on. Ali je istovremeno naglasio: „Napravili smo dobar korak napred, s time smo zadovoljni.“

Premijer Hesena Boris Rajn (CDU), savezni kancelar Olaf Šolc (SPD) i premijer Donje Saksonije Štefan Vajl (SPD)
Premijer Hesena Boris Rajn (CDU), savezni kancelar Olaf Šolc (SPD) i premijer Donje Saksonije Štefan Vajl (SPD)Foto: Bernd von Jutrczenka/dpa/picture alliance

Pokrajinski premijeri iz demohrišćanskih stranaka CDU i CSU doveli su do toga da je susret saveznog i pokrajinskih premijera počeo tri sata kasnije. Oni su pred početak sastanka izneli nove predloge, što je otvoreno kritikovao donjosaksonski premijer Štefan Vajl (SPD). Demohrišćanski premijeri su, između ostalog, hteli da postignu da se zahtevi za dobijanje azila mogu obrađivati i u drugim zemljama, van Evropske unije. Osim toga, zahtevali su i smanjenje novčane pomoći izbeglicama.

Na kraju ipak kompromis

Vodile su se žučne rasprave, povremeno i u manjim grupama. Nije postignut dogovor, pa su premijeri iz demohrišćanskih stranaka na sastanak u Kancelarski kabinet došli s predlogom dodatne izjave. Kašnjenje i nesloga nisu bili dobri uslovi za postizanje sporazuma. Ipak, u završnoj izjavi navodi se da bi trebalo da bude preispitana mogućnost obavljanja postupaka za dodeljivanje azila u trećim zemljama.

Preispitaće se mogućnost obrade zahteva za dodeljivanje azila u trećim zemljama, van EU
Preispitaće se mogućnost obrade zahteva za dodeljivanje azila u trećim zemljama, van EUFoto: Julian Stratenschulte/dpa/picture alliance

Za tu formulaciju zauzeo se kancelar, ali je na konferenciji za novinare ipak bio sumnjičav: „Na kraju krajeva, mora se pronaći neko s kim to može da se sprovede. To nije lako. Osim toga, postoji čitav niz otvorenih pravnih pitanja i zato smo se dogovorili da to bude preispitano.“ Preispitivanje znači da to ne mora nužno i da bude sprovedeno. Ali, demohrišćanskim premijerima je ta formulacija za sada bila dovoljna.

-pročitajte još:Sve više migranata u Nemačkoj: ko će to da plati? 

Glavno pitanje je finansiranje

U centru pažnje pregovora ionako je bilo pitanje finansiranja. Ta tema je na dnevni red došla tek oko ponoći. Pokrajine su pre sastanka zahtevale od savezne vlade da se jače uključi u snošenje troškova azila. I postignut je dogovor da pokrajine dobijaju pomoć od savezne vlade u zavisnosti od broja potražilaca azila.

Pokrajine su prvobitno zahtevale 10.500 evra godišnje za svakog potražioca. Na kraju je ipak postignut dogovor o isplati 7.500 evra po potražiocu azila. Uz to bi pokrajine i opštine trebalo da budu rasterećene promenom podrške koju daju izbeglicama. Tako će biti uračunato i zbrinjavanje u kolektivnim smeštajima.

Nemačka – nema više mesta za izbeglice

Osim toga, potražioci azila neće više imati pravo na punu socijalnu pomoć nakon 18 meseci, nego tek nakon 36 meseci. Uz to će i ishrana u državnim smeštajima biti uračunavana u ukupan iznos pomoći, a umesto isplate novca u gotovini biće uvedene kartice kojima će izbeglice moći da plaćaju u Nemačkoj, ali neće dobijati novac koji neki šalju u domovinu.

-počitajte još: Nemaju šanse da dobiju azil, a ipak dolaze u Nemačku: zašto?

Odakle će doći novac?

Donjosaksonski premijer Vajl govori o rasterećenju od oko 3,5 milijarde evra i hvali dogovor koji je postignut sa saveznom vladom. Ali, ostaje pitanje kako će savezna vlada to da finansira? Kancelar Šolc na to pitanje odgovara pragmatično: „Najbolje bi, naravno, bilo kada bi broj potražilaca azila koji dođu u Nemačku i čiji zahtevi za zaštitom nemaju opravdanja, bio smanjen.“ Zvuči jednostavno, ali ostaje komplikovano.

jk/aj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.