Dodeljene Alternativne Nobelove nagrade

Pre rata, oni su u Siriji bili su pekari, učitelji ili krojači. Danas pružaju pomoć ljudima u područjima zahvaćenim ratom: Beli šlemovi iz organizacije „Syria Civil Defence“. Njihovi beli šljemovi postali su simbol nade u toj razrušenoj zemlji. Bez obzira na to ko bombarduje, oko 3.000 dobrovoljaca traga za preživelima u ruševinama, pruža prvu pomoć i prevozi ranjene do bolnica. Često su oni jedini spasioci u mestima u kojima je došlo do kraha državnih struktura za pomoć građanima.

Ole von Ekskul iz fondacije „Right Livelihood Award“ preneo je obrazloženje žirija da se upravo toj organizaciji iz Sirije dodeljuje jedna od najuglednijih nagrada za borbu za ljudska prava: „Žiri je na taj način želeo da iskaže poštovanje vanrednoj hrabrosti, saosećanju i humanitarnom angažmanu u cilju spasavanja civila od ratnih razaranja.“

Drugi dobitnik, odnosno dobitnica nagrade, je Mozn Hasan iz Egipta i njena organizacija „Nazra“ koja se „u doba stalnog nasilja, zloupotreba i diskriminacije zalaže za prava žena“. Mozni Hasan je u junu zabranjeno da iz Kaira otputuje na konferenciju o pravima žena koja se održavala u Bejrutu. Trenutno je u njenoj domovini optužuju da je dobila novac iz inostranstva i da svojim radom ugrožava „nacionalnu bezbednost“.

„Državni neprijatelji“

I treća dobitnica nagrade živi pod pritiskom: Ruska aktivistkinja za ljudska prava Svetlana Ganuškina već godinama se s organizacijom „Građanska pomoć“ zalaže za prava migranata, izbeglica i etničkih manjina.

Njena organizacija ima 50 kancelarija širom Rusije i podržava ljude koji su izloženi samovolji sudova. Ako se uzmu u obzir samo migranti, tokom protekle godine savet saradnika te organizacije potražilo je oko 20.000 ljudi. Proces u kojem se donosi odluka o nečijem proterivanju iz Rusije u toj zemlji traje u proseku oko tri minuta, navodi Ganuškina za nemački radio „Dojčlandfunk“. U narednom periodu, njene aktivnosti u domovini biće dodatno otežane. Zbog finansijske podrške koju njena organizacija dobija iz inostranstva, ona se optužuje da je strani agent.

Istim optužbama, da je plaćenik strane sile, izložen je i „Džumhurijet“ u Turskoj. Tom listu se „odaje priznanje za njegovo neustrašivo bavljenje istraživačkim novinarstvom. Bez obzira na pritisak, na cenzuru, hapšenja i prijetnje smrću, list se zalaže za slobodu medija i slobodu mišljenja“, stoji u obrazloženju žirija.

Težak zadatak za žiri

Žiri je i ove godine imao težak zadatak da, od brojnih predloga koji su pristigli, odabere samo četiri dobitnika. Predlog može da uputi svako, izuzev samih članova žirija i saradnika fondacije „Right Livelihood Award“. Ove godine je tako bilo 125 kandidata iz 50 zemalja sveta.

Ipak, toliki broj kandidata budi nade, navodi Ole fon Ekskul: „Osnovna ideja fondacije jeste da se oda priznanje i nagrade ljudi koji imaju konkretna rešenja za hitne, globalne probleme. Neverovatno je da postoji toliki broj ljudi koji svojim radom zaista doprinose stvarnim promenama u njihovim društvima.“

Nagrada koja doprinosi bezbednosti dobitnika

Dobijanje priznanja fondacije „Right Livelihood Award“ može da doprinese i većoj bezbednosti onih kojima je ona uručena. „Mnogi bivši dobitnici preneli su nam da veruju da im je uručenje nagrade spasilo život“, kaže Ole fon Ekskul. Pažnja svetske javnosti koja se budi nakon što neko dobije nagradu, donosi i određenu zaštitu dobitnicima.

Monika Hauzer, koja je bila dobitnica nagrade 2008. zbog rada njene organizacije „Medica Mondiale“, između ostalog i u Bosni i Hercegovini, za DW govori o jednoj mladoj koleginici iz Avganistana kojoj je prećeno kada je od jednog ministarstva u Kabulu tražila dokumenta koja su joj bila potrebna za rad. „Nakon što smo dobili nagradu, ponosno je mogla da kaže da je njena organizacija dobila Alternativnu Nobelovu nagradu i da su u ministarstvu obavezni da nas podrže.“

„Medica Mondiale“ uključena je u razne projekte pomoći ženama i devojkama koje su izložene seksualnom nasilju u ratom zahvaćenim područjima. Nagrada je organizaciji donela veliku pažnju javnosti. „Ova nagrada je vrlo važna, kako za mene, tako i za moju organizaciju. Bio je to i politički signal međunarodnoj zajednici.“

Nagrada kao signal

Takav signal upućen je i 2014. dodelom nagrade „zviždaču“ Edvardu Snoudenu. Priznanje „Right Livelihood Award“ dodeljuje se još od 1980. godine. Osnivač fondacije Jakob fon Ekskul prvobitno je ponudio Nobelovom komitetu da se priključi finansiranju dve nove Nobelove nagrade – za ljudska prava i ekologiju. Komitet je to odbio, a zatim je taj nemačko-švedski publicita odlučio da organizuje sopstvenu dodelu pod imenom „Right Livelihood Award“, poznatiju kao Alternativna Nobelova nagrada.

„Mislim da je za mnogim ljudima termin 'Alternativna Nobelova nagrada' nešto što im govori o toj nagradi. On na neki način opisuje njen nastanak i njen istorijat, kao i ideju da se pokrene debata o novim globalnim prioritetima“, kaže današnji prvi čovek te fondacije Ole fon Ekskul.

I dok zvanična Nobelova nagrada ide uglavnom u ruke belaca, muškaraca anglosaksonskog porekla, dobitnici „alternativnog Nobela“ rasuti su po svim kontinentima. Priznanje se dodeljuje „ljudima koji nisu u centru pažnje međunarodne javnosti i nisu deo globalne elite, ali imaju važan, pozitivan uticaj na globalnu budućnost“, objašnjava Fon Ekskul.

Još uvek se ne zna kada i gde će se uručiti ovogodišnje nagrade. Predsedavajući u švedskom parlamentu je, uz protivljenje brojnih poslanika, saopštio da sala parlamenta u kojoj se po tradiciji to do sada obavljalo – nije na raspolaganju.