Dobrodošla u klub!
Od sada ni Nemačka nije više izuzetak. Više od jedne decenije izgledalo je da je jedna od najvećih zemalja Evrope i ekonomska sila imuna na vetrove koji duvaju iz Francuske, iz desničarske partije Nacionalni front. Dok su Fides u Mađarskoj i Pravo i pravda u Poljskoj preuzimali vlast, britanska vlada se bavila time kako da suzbije Stranku za nezavisnost Ujedinjenog kraljevstva (UKIP), a u Austriji Slobodarska stranka decenijama ubirala više od 20 odsto glasova, mnogi Nemci i dalje su sledili tradicionalnu narodnu partiju CDU – odnosno sve ono što kancelarka Merkel radi. Ali, to vreme je sada iza nas.
Pokušati da se ostane jak
Francuska ima iskustva u tome šta se događa kada neka desničarska partija duže vreme osvaja više od 20 odsto glasova. Kako bi se sprečio uspeh Nacionalnog fronta, neophodno je, na primer, da se konzervativci i socijalisti uzajamno podržavaju. To za glasače znači da između te dve etablirane snage nestaju razlike. Pritom je reč o dva suprotna politička pola u političkom sistemu. Ali ne radi se sada o suštinskim pitanjima, već o tome da se ostane jak protiv Nacionalnog fronta. Međutim, takvom akcijom oni uništavaju sopstvenu bazu i to je zapravo pravi ubica demokratije.
Možda je nemačkim biračima trebalo više vremena nego francuskim, ali su sada otkrili pravi desničarski potencijal, posebno u pojedinim regionima. I to je još jedan, i to možda poslednji i odlučujući ekser na kovčegu, kada se radi o zajedničkom evropskom rešenju izbegličkog pitanja. No, pogledajmo još jednom na Francusku. Predsednik Fransoa Oland odbio je da primi znatan broj izbeglica u zemlju jer nije hteo da doliva ulje na vatru, s obzirom na to da su izbeglice zapaljiva tema za Nacionalni front. Zato se može očekivati da i Angela Merkel postupi isto – čak i ako to ne kaže jer bi tako prekršila sve ono za šta se poslednjih meseci borila. Ali rezultati će pokazati upravo to.
Merkel menja kurs
Nemačka kancelarka ne može više sebi da priušti da prima stotine hiljada migranata i da pritom odaje utisak kako se čvrsto drži svoje politike otvorenih granica. Ona to naravno zna, a to se odnedavno zna i u Briselu, da ona još samo tvrdi da se čvrsto drži dosadašnjeg kursa. Jer, ona je u stvarnosti već odavno promenila kurs i zbog toga se svim snagama bori za sporazum sa Turskom koja bi mogla da zaustavi navalu izbeglica. Ako to ne bude uspelo, desničarski populisti u Evropi i dalje će da profitiraju. Upravo to je veliki izazov za Evropsku uniju.
U međuvremenu je Angela Merkel na evropskoj sceni izgubila i polet i podršku. Nakon izbora u tri savezne pokrajine, oslabila je i u Nemačkoj. Iako su to bili samo regionalni izbori, i u Mađarskoj i u Poljskoj, zemljama koje su već dugo protivnice migracione politike Angele Merkel, praćeni su s pažnjom. Te dve zemlje sada imaju još manje povoda da sarađuju po pitanju raspodele izbeglica u Evropi. Tako da bi u budućnosti jedina podrška koju bi kancelarka mogla da očekuje bila ohrabrujuće tapšanje po ramenu francuskog predsednika dok joj šapuće: „Dobrodošla u klub!“