Dobri i loši istočni Nemci

Na ulici razularena rulja, u autobusu uplašene izbeglice. Policajci ne uspevaju da smire tenzije među brutalnim narodom na ulici. Umesto toga, oni na silu izvlače izbeglice na ulicu, da bi ih smestili na bezbedno, stoji u opravdanju te akcije. To zvuči prihvatljivo, a obzirom na preteće scene koje svako može da vidi na internetu. Atmosfera u Klauznicu prožeta je mržnjom i situacija svakog časa može da se otme kontroli. Ili to možda policija samo želi da se opravda i skrene pažnju sa sopstvenog zakazivanja u toj situaciji? To iz daljine ne može ozbiljno da se proceni. Svejedno, mnogi su požurili da na brzinu donesu svoj sud i pronađu krivce. I takvo ponašanje može da doprinese eskalaciji – bar na retoričkom nivou. Ali to neće pomoći u razjašnjavanju slučaja.

Samo jedno je jasno: mirna i spokojna Saksonija ponovo se našla u epicentru ksenofobnih ekscesa. To se u toj saveznoj pokrajini događa veoma često, a to potvrđuju i brojke: u Saksoniji veoma često gore domovi za izbeglice, prošle subote to se dogodilo u Baucenu. Ksenofobno divljanje u Saksoniji posebno je uošljivo. Okupljena masa otežavala je posao vatrogascima u gašenju plamena, znatiželjnici su se radovali vatrenoj stihiji. Tu se ništa ne može ulepšati, izgovori ne postoje. Saksonija je na najboljem putu da postane sinonim za ružnog Nemca.

Sinonim za ružnog Nemca

Saksonija je za mnoge upravo to – i to odavno. Za to su se najpre pobrinuli „Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada“ (Pegida). Hiljade njih već više od godinu dana svake nedelje maršira Drezdenom i s vremenom su se radikalizovali. U početku je možda među njima bilo i mnogo onih koji su smatrali da su ih političari zapostavili, zaboravili i da ih ne shvataju. Ali svako ko još uvek podržava taj u međuvremenu otvoreno ksenofobni i rasistički pokret, svesno se pozicionira van civilizovanog društva. To važi i za Pegidine „kopije“ u drugim delovima Nemačke.

Domovi za izbeglice ne gore samo na istoku. Baš kao što nije istina da samo na zapadu Nemačke ljudi pomažu onima kojima je pomoć potrebna. No, s obzirom na stanje u Saksoniji, pozitivni primeri sa istoka uglavnom padaju u zaborav. Opravdano i medijski pojačano zgražavanje jednostavno je glasnije i prisutnije u javnosti od na primer akcija solidarnosti stotinu građana u Klauznicu proteklog vikenda. Ko je uopšte registrovao impresivni „ljudski lanac“ sa oko 13.000 učesnika u Drezdenu, kojim se podsetilo na godišnjicu razaranja grada (13.2.) neposredno uoči završetka Drugog svetskog rata? Oni su se tako jasno suprotstavili pokušaju desničara i Pegide da taj dan iskoriste za svoju propagandu.

Nije to samo problem imidža

I takve slike su sastavni deo Saksonije, ali one van granica te nemačke pokrajine ne pobuđuju mnogo pažnje – osim ako se ne radi o okrugloj godišnjici kao što je to bilo 2015. kada su u svet odaslate i dobre vesti iz tog lepog grada na Labi, grada koji obeležavaju i brojni ožiljci. Ali te pozitivne vesti samo na kratko potisnu u drugi plan one loše. Nakon ogavnih događaja proteklih dana, Saksonija je više nego ikada u opasnosti da je se na duži rok označi kao nepopravljivo desno-ekstremna. Za to na žalost neprestano ima povoda.

Ništa ne pomaže ukazivanje na to da je ksenofobija prisutna svuda u Nemačkoj. Problem Saksonije nije samo imidž. To će se promeniti tek onda kada više ljudi na ulici bude protestovalo protiv Pegide, a ne sa Pegidom. I to svaki put. A to važi pogotovo sad, nakon zbivanja poput onih u Klauznicu i Baucenu.