Dobra vest za hrvatsku ekonomiju?
15. januar 2020.
Broj novoregistrovanih, a time i kupljenih novih vozila u Hrvatskoj u 2019. godini dosegao je 62.938. To je 4,8 odsto više nego 2018. To su podaci o broju registracija koje je objavila agencija „Promocija plus“.
Broj uvezenih novih vozila raste iz godine u godinu i polako se približava predkriznom rekordu od 88.217 novih (registrovanih) vozila iz 2008. godine. Osim toga, udeo „ekološki prihvatljivijih“ benzinaca povećao se na 61,1 odsto, a „prljavijih“ dizelaša, kojima su po Evropi počeli da zabranjuju ulaske u gradove, pao je na samo 35,1 procenat. Hibrida i električnih automobila još uvek je veoma malo, ispod ukupno tri odsto.
To zvuči kao dobra vest za hrvatsku ekonomiju, jer – pomislilo bi se da je tu reč o rastućoj kupovnoj moći građana, boljem voznom parku…
Ne! Statistika vara. Kao i u toliko mnogo stvari, nešto radimo pogrešno, kažu stručnjaci.
7.000 vozila registrovano za jedan dan
U Hrvatskoj zaista jest novoregistrovano 62.938 vozila u 2019. godini, to je tačno. No, istovremeno, hrvatski vozni park star je i dalje u proseku više od 12 i po godina. Prema raščlanjenim podacima „Promocije plus“, agencije koja objavljuje mesečnu statistiku novoregistrovanih automobila koje je dobio DW, čak 7.000 novoregistrovanih vozila registrovano je na samo jedan dan, što najverovatnije znači da idu u dalji izvoz, re-eksport. U 2018. godini reč je bilo o oko 6.000 vozila.
Stručnjak za saobraćaj Željko Marušić za DW kaže da više od 20.000 vozila ide u direktan ili indirektan re-eksport. Rent-a-kar firme, kaže, kupuju oko 25.000 vozila, a ona, nakon nekoliko meseci iznajmljivanja, idu u prodaju kao polovni automobili. A takve automobile hrvatski građani kupuju – u 2018. godini iz zemalja EU uvezli su više od 80.000 polovnih automobila prosečne starosti čak sedam i po godina. Koja je posledica takvog starog voznog parka može se pročitati u mnogim člancima o zagađenju u Hrvatskoj.
Podaci „Promocije plus“ pokazuju da je samo 23 odsto novoregistrovanih automobila kupili građani, dakle samo 14.475, dok su 77 odsto kupila pravna lica, država, ministarstva, agencije, javna i privatna preduzeća firme, te spomenute rent-a-kar firme. Prethodne, 2018. godine, pravna lica kupila su 74 odsto vozila.
Osim toga, broj uvezenih automobila bio je otprilike na nivou prošle godine, sve do decembra. U poslednjem mesecu prodaja je porasla za više od 40 odsto u odnosu na decembar prethodne godine. Taj skok stručnjaci objašnjavaju strahom od većih trošarina koje su stupile na snagu 1. januara 2020.
Dažbine podstiču uvoz polovnih automobila
„Aktuelni sistem dažbina u Hrvatskoj ide na ruku uvozu polovnih automobila. Hrvatska ima previsoke dažbine, možda najveće u Evropskoj uniji. To odbija kupce, a njihovo smanjivanje jedno je od glavnih rešenja ovakve situacije“, ocenio je Agan Begić, direktor agencije „Promocija plus“ u izjavi za agenciju Hina.
„Država tu razmišlja veoma površno, vrlo kratkoročno. Polovni automobil se ne održava u službenoj mreži kao novi, već se u mnogim slučajevima održava na crno, bez plaćanja poreza. Tu država gubi, jer previše uzima na samom startu“, kaže Marušić.
On objašnjava da se neto cena automobila sastoji od fabričke cene, troškova prevoza, skladištenja, prodaje, u što su uključene i plate, cene struje, grejanja, na šta sve država ubire razne poreze. „Zatim država uzima i PDV na automobile, potom trošarine, te na kraju posebni porez na motorna vozila. Na fabričku cenu, to je povećanje od 100 odsto“, kaže Marušić.
Pogrešan sistem
„Nije pametno toliko oporezivati nove, sigurnije automobile“, kaže Marušić. On uz to naglašava da je daleko važnija bezbednost od ekologije. Uostalom, novi, sigurniji automobili su i tehnološki napredniji i manje zagađuju, pa bi se podsticanjem kupovine bezbednijih automobila ostvario i ekološki efekat. Zalaže se i za smanjivanje dažbina za 50 odsto za vozila koja dobiju pet zvezdica na testovima bezbednosti (Euro NCAP), a potpuno oslobađanje od dažbina ako automobil ima autonomno kočenje.
Šta bi trebalo promeniti u sistemu kako bi se podstakla kupovina novih, a time i bezbednijih i ekološki prihvatljivijih automobila pitali smo i ekonomske stručnjake. Ekonomski analitičar Luka Brkić s Fakulteta političkih nauka kaže da je podsticanje uvoza bezbednijih i ekološki prihvatljivijih automobila dobra ideja. Ipak, dodaje, smanjivanje indirektnih poreza (PDV) i dažbina koji formiraju i većinu cene, recimo goriva, a bez uvođenja drugačijeg poreskog sistema, dovelo bi do deficita u budžetu, ocenio je Brkić u razgovoru za DW.
„Ovo što imamo u Hrvatskoj sada nije poreska reforma već promene poreskih razreda, uređivanje postojećeg sistema“, kaže Brkić i dodaje da se bez uvođenja drugačijih poreza, poput onoga na imovinu, nekretnine, ekstraprofit i drugih, kao i smanjivanja troška države, postojeći porezi ne mogu smanjiti.
Ekonomista Domagoj Mihaljević smatra da Hrvatska ni u jednom polju ekonomske aktivnosti nema definisanu strategiju, već se primenjuju samo kratkoročne mere koje se oportunistički ljuljaju malo u smeru jednih, malo u smeru drugih. Isto takvo stanje je i u sferi saobraćaja, kaže Mihaljević.
„Da li će se oporezivati noviji ili stariji automobili, u krajnjoj liniji nije ni bitno. Sve su to trenutna rešenja, čije donošenje zavisi malo od uticaja uvoznika automobila, malo od potrebe punjenja budžeta, a malo od socijalne situacije vozača. Važnija pitanja, poput toga kako oblikovati saobraćajnu politiku, kakvu će ulogu imati javni prevoz, kakvu privatni, kako infrastrukturu podrediti tim zaključcima i kojim merama to ostvariti, ostaju neodgovorena“, zaključuje Mihaljević.