Dobra ograda – mir među komšijama?
30. jun 2018.
„I za gradnju ograde prema Meksiku, potrebni su radnici iz Meksika“. Tako je politički uspon Donalda Trampa svojevremeno prokomentarisao najbogatiji čovek Meksika Karlos Slim. Ali taj opušteni stav iz perioda predizborne kampanje je danas, nakon godinu i po dana Trampove vladavine – nestao. Prvi čovek Bele kući ni posle stupanja na dužnost nije odustao od uvreda na račun južnog suseda. Izgradnja zida prema Meksiku i smanjenje trgovine drogom još uvek su njegova najvažnija predizborna obećanja. „Tramp je još pre pobede na izborima optuživao Meksiko da u SAD šalju silovatelje, kriminalce i dilere, i otada svoje mišljenje nije promenio“, potvrđuje za DW meksički novinar Gregorio Meraz.
Mnogi Amerikanci, pa čak i političari Republikanske stranke, očekivali su da će Tramp, kada jednom sedne u predsedničku fotelju, da ublaži svoju retoriku prema Meksiku. Slično se očekivalo i u samom Meksiku. Ali Tramp ni u jednom trenutku nije prestao s ponižavanjem Meksikanaca i zloupotrebom teme ilegalne migracije za potrebe unutrašnje politike. „Popularnost mu je pala zbog afere oko razdvajanja roditelja i dece na granici, ali on je i to iskoristio kao pritisak na demokrate kako bi se pooštrio Zakona o useljavanju i odobrilo 25 milijardi dolara za izgradnju zida prema Meksiku“, smatra Meraz.
Meksička poniznost prema SAD
U Meksiku su sve glasniji oni koji traže da tamošnji političari zauzmu tvrđi stav prema SAD i prestanu da kao paralisani upiru pogled ka Vašingtonu. „Meksička spoljna politika suviše je meka i bez oštrine“, smatra politikolog Serhio Aguajo s instituta El kolegio del Mehiko. Ta „bezuba“ spoljna politika naročito je došla do izražaja u slučajevima razdvajanja migrantske dece od roditelja. „Svedoci smo politike dodvoravanja i poniženja, jer predsednik Enrike Penja Nijeto ne koristi snagu Meksika kako bi ih suprotstavio SAD. Ali to je tako bilo i za vreme Baraka Obame“, podseća Aguajo.
Kao dokaz za to, meksički politikolog navodi jedan telefonski razgovor između Penje i Obame iz 2014. na temu maloletnih useljenika bez pratnje, koji su iz zemalja centralne Amerike dolazili u SAD. „Obama je nazvao Nijetu i zatražio da se granice strožije kontrolišu. Nijeta je to učinio bez pogovora, i bez da od Vašingtona zatraži bilo kakvu protivuslugu“.
Meksički predsednik je, smatra Aguajo, od Vašingtona npr. mogao da traži angažovanje više američkih graničara u borbi protiv krijumčarenja oružja. Na dvema stranama asimetrično se doživljavaju problemi bezbednosti i trgovine drogom. „Obamu i Trampa ujedinjuje to što ne prihvataju odgovornost SAD za humanitarnu tragediju u susedstvu. Meksiko je zemlja koju Tramp najviše kritikuje, bez želje da shvati da se narko-karteli snabdevaju oružjem upravo iz SAD“, naglašava Serhio Aguajo.
Gde su granice?
Ginter Majhold, zamenik direktora nemačke fondacije Nauka i politika (SWP), smatra da je Donald Tramp zaista uveren u to da problem s useljavanjem može da reši podizanjem zida na granici. „Potpuno je nerealno očekivati da SAD, bilo sada uoči izbora u Meksiku, bilo posle tog glasanja, uopšte mogu da pregovaraju o tom zidu. Tramp se rukovodi sloganom Ronalda Regana: ’Dobra ograda – mir među komšijama’“, smatra Majhold. Radi se, naravno, o citatu poznatog američkog pesnika Roberta Frosta koji u SAD zna svaki đak: „Good fences make good neighbours“.
Meksički politikolog Aguajo u svakom slučaju smatra da bi Meksiko isto tako trebalo da i sam pokaže gde su granice koje se ne smeju prelaziti. U krajnjem slučaju, Meksiko može pred multilateralnim organizacijama i da podigne tužbu protiv industrije naoružanja SAD i da prisili tu zemlju da se pojačano posveti borbi protiv krijumčarenja oružja“, predlaže Aguajo. Ipak, otvoreno je pitanje da li bi takav potez nakon izbora u Meksiku, vodio ka boljim dobrosusedskim odnosima.