Do Nemačke i nazad

Stotine izbeglica, već mesecima se svakoga bori da preko Sredozemnog mora i Balkana stignu u Nemačku. Kancelarka Angela Merkel mesecima istrajava na tome da se, osim diplomatskog rešenja za Siriju, pronađe pre svega evropsko rešenje za izbeglice: hot-spotovi bolja zaštita spoljnih granica i obavezujuće kvote na osnovu kojih će izbeglice biti podeljene u EU.

Na predstojećem samitu Evropske unije 18. februara, evropski šefovi država i vlada nastojaće da pronađu rešenje. Šanse da u tome uspeju mnogi vide kao relativno male. Pre svega u istočnoj Evropi žestoko se protive raspodeli izbeglica na osnovu kvota – kako ih zamišlja Angela Merkel. A i izgradnja hot-spotova teče sporo. Angela Merkel već je najavila da će, nakon samita, svoju izbegličku politiku morati ponovo da proceni.

Već sada se u Berlinu razmišlja o alternativama: ukoliko na samitu EU ne dođe do velikog napretka, Nemačka će „sprovesti ciljane mere kako bi partnerima u EU pokazala da izbeglice nisu samo nemački problem“, kaže za DW poslanik u Bundestagu vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Roderih Kizeveter.

Moguće zatvaranje granica?

Nemačka vlada bi tako, u dogovoru s Austrijom i drugim susjedima, mogla nakratko da zatvori granice za izbeglice, objašnjava Kizeveter. Ukoliko se to dogodi, izbeglice će se akumulirati na Balkanskoj ruti i tako će, nadaju se u Berlinu, evropski partneri biti primorani na delovanje.

Naravno, mora se „osigurati da izbeglice, koje će biti zaglavljene na Balkanskoj ruti, budu humanitarno zbrinute“, kaže Kizeveter. Nemačka je svoje granice otvorila u leto, nakon što se enormno povećao broj izbeglica na Balkanskoj ruti. Od tada svakodnevno stiže na stotine njih, a u najtežim danima prošle godine dnevno je na hiljade osoba podnosilo zahtev za dobijanje azila u Nemačkoj.

Kako bi se smanjio broj izbeglica, vlada u Berlinu zalaže se i za konsekventan izgon iz zemlje: prilikom posete Kabulu, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer izjavio je da će Avganistanci, koji nemaju šanse da dobiju azil, biti pojačano deportovani u Avganistan.

Povratak u domovinu

Avganistanci bi, ukoliko je to moguće, treblo dobrovoljno da se vrate u svoju domovinu, kaže poslanik CDU-a, i to u one delove zemlje koji su bezbedni. Povratnici bi eventualno mogli da dobiju startnu finansijsku pomoć kako bi ponovo mogli da izgrade život u domovini.

Tokom proteklog vikendam, za reč se javila i Angela Merkel: „Očekujemo da se, kada ponovo bude uspostavljen mir u Siriji, kada IS u Iraku bude pobeđena, Vi ponovo vratite u domovinu“, izjavila je kancelarka na Kongresu CDU u nemačkoj saveznoj pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija.

Istovremeno, Evropska unija, prema navodima šefa kancelarkinog ureda Petera Altmajera, pregovora sa Turskom i drugim zemljama o premu izbeglica koje su kažnjavane. Time bi trebalo da se obezbedi da takve izbeglice mogu da budu proterane u treće zemlje, ukoliko je povratak u njihove nemoguć.

To je slučaj ukoliko im tamo preti mučenje ili čak smrtna kazna. Često se i zemlje porekla protive tome da ponovo prime izbeglice, pre svega one koje nemaju odgovarajuće dokumente. Prema navodima nemačke vlade, jedan takav ugovor sa Turskom, trebaloo bi da stupi na snagu već ovog leta.

Nedvosmisleni signali

Altmajer je govorio o „nedvosmislenim signalima“, koji pokazuju „da se ne isplati dolaziti u Nemačku ako je neko Alžirac, Tunišanin ili Marokanac.“ Vladajuća koalicija u Berlinu želi da sve te tri zemlje proglasi „sigurnim zemljama porekla“, kako bi postupak odlučivanja o zahtevima za azilom mogao da bude brži, a proterivanje lakše.

Dodatna informacija stigla je iz nemačkog Ministarstva za rad i socijalna pitanja: Ministarka Andrea Nales zapretila je da će izbeglice koje ne žele da se integrišu, biti suočene sa uskraćivanjem socijalne pomoći.

Vlada „veoma predano radi na tome da broj izbeglica osetno smanji“, saopštio je početkom nedelje njen portparol Štefen Zajbert. Kojim sredstvima – pokazaće se i narednih dana: do samita Evropske unije nije ostalo ni tri sedmice.