Do doktorata „u krdu“

U Nemačkoj je otvoren konkurs za dodelu epiteta „elitnog“ univerziteta, a njegov smisao je jačanje istraživačkog rada i ugleda ovdašnjih akademskih institucija. Savez i pokrajine za to izdvajaju 2,7 milijarde evra, a deo novca je namenjen školovanju doktoranata – pa i na univerzitetu u Bajrojtu gde je ministar odbrane Karl Teodor cu Gutenberg uspeo da nezasluženo dobije svoju titulu.

No, u Nemačkoj se sada otvaraju i specijalne škole za doktorske studije gde će kandidati imati mogućnost da rade na jednom mestu, te da uz pomoć profesora-mentora lakše i bolje stiču potrebna znanja i veštine. Kritičari takvih škola, piše Zidojče cajtung, smatraju da se time uništava individualizam i podstiče suviše školski „rad u krdu“. Uz to, objavljena je i vest o tome da je Peter Haberle, doktorski mentor Karla Teodora Gutenberga, manjkavosti u Gutenbergovoj disertaciji okarakterisao kao „teške i neprihvatljive“. Profesor prava na univerzitetu u Bajrojtu je izrazio žaljenje što nije sagledao razmere nedostataka te disertacije…

Nemački ili turski?

Podosta reakcija u štampi izazvao je i turski premijer Redžep Tajip Erdogan svojim izjavama o integraciji Turaka u Nemačkoj. Vlada se usprotivila njegovim rečima da turska deca u Nemačkoj najpre treba da nauče svoj maternji jezik. Vlada smatra da je „značaj učenja nemačkog bar jednako veliki“. Ministara spoljnih poslova Gido Vestervele rekao je da je „učenje nemačkog jezika ključ integracije“ i dodao da „deca koja odrastaju u Nemačkoj pre svega moraju naučiti nemački jezik“.

U komentaru Zidojče cajtunga piše: „zašto ta deca ne bi učila i jedan i drugi jezik? (…) „Mnogi se hvataju za Erdoganovo strogo odbacivanje asimilacije. Šta je u tome provokacija? To je zapravo već otrcana mudrost, i ako ona nekoga provocira, to su pre svega turski Kurdi, koji bi mogli da spevaju pesme o tome. Lepo bi bilo kada bi oni sada Erdoganove reči mogli da podnesu pod nos njemu samom, kod kuće u Ankari…“

Oldenburški Nordvest cajtung o tome piše ovako: „Turski političari rado igraju na patriotsku kartu. Pogotovo u vreme predizborne kampanje. Erdoganove reči su upućene pre svega njegovim sunarodnicima kao biračima. U toj disciplini i nemački političari imaju iskustva. A koji jezik treba da uče turska deca koja ovde odrastaju? Većina roditelja koja svoju decu zbog stranog porekla odgaja dvojezično, zna da je najbolje učiti oba jezika..:“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković