Diskretan dogovor još uvek je moguć
7. septembar 2018.
Javna upozorenja i apeli, pregovori i razgovori iza kulisa. Pritisak na diplomate koji se bave Sirijom sve je veći. Oni imaju samo još par dana da pokušaju da spreče – ili da bar ublaže razmere – napada na Idlib. Kako je najavila vlada sirijskog predsednika Bašara al Asada: ukoliko se do ponedeljka 10. septembra ne pronađe političko rešenje, sirijska vojska otpočeće napad na grad Idlib na zapadu zemlje u kojem se trenutno nalazi više od milion i po ljudi. Cilj ofanzive velikih razmera je zauzimanje tog poslednjeg uporišta pobunjenika.
Procenjuje se da se u tom gradu nalazi između 10.000 i 30.000 naoružanih pripadnika pobunjeničke milicije. Prema navodima iranskog Ministarstva spoljnih poslova, pobunjenici drže kao taoce brojne civili i koriste ih kao „ljudske štitove“. Uz tu informaciju trebalo bi naglasiti da je Iran jedan od najvažnijih Asadovih saveznika.
Dakle, ukoliko je ta tvrdnja tačna, to bi moglo da znači da bi pri napadu na grad moglo da dođe do velikog krvoprolića. „Predsednik Bašar al Asad ne bi smeo da nepromišljeno napadne Idlib“, upozorio je predsednik SAD Donald Tramp još u ponedeljak, preko Tvitera. Uz to, on je dodao da bi „Rusi i Iranci napravili veliku grešku ukoliko bi učestvovali u ljudskoj tragediji do koje bi moglo da dođe“.
Sličnu poruku poslao je i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan: napad bi doveo do „masakra“, izjavio je on za dnevni list „Hurijet“. Erdogan inače u međuvremenu učestvuje u Teheranu u pregovorima o rešavanju krize oko Idliba (naslovna fotografija).
Moskva: Osloboditi Idlib od bandita
U svakom slučaju, upozorenja sa raznih strana nisu impresionirala ni Rusiju ni Iran. „Naše zapadne kolege shvataju da taj region treba osloboditi od terorista i bandita“, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Aleksejevič Rjabkov. „Naš cilj je da teroriste proteramo iz Idliba uz što je manje moguće ljudske gubitke“, dodaje iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif. A i sirijska vlada demonstrira odlučnost. Prema rečima tamošnjeg ministra za pomirenje Alija Hajdara, vojna akcija u ovom trenutku je verovatnija opcija od nekog dogovora. „Ipak, ne može se reći da su vrata za dogovor zatvorena.“
Takva razmena odlučnih upozorenja i beskompromisnih izjava samo pokazuju koliko je pitanje Idliba važno svim akterima u sirijskom ratu. Tu se naime odlučuje o budućnosti čitave zemlje. „Ona ko bude uspeo da se nametne u Idlibu, taj će se najvećim delom nametnuti u čitavoj Siriji“, smatra turski politikolog Samir Salha sa istambulskog univerziteta Kočali. „Idlib se nalazi samom centru međunarodnog odmeravanja snaga“.
Sukobljeni interesi
Turska pokušava da ojača svoju poziciju na zapadu Sirije kako bi imala što veći uticaj na sirijske Kurde. Turska vojska je već u januaru prešla sirijsku granicu i ušla u region Afrin, koju uglavnom naseljavaju Kurdi. U međuvremenu je turska vojska prisutna u većem delu zapadne Sirije. Tako Ankara s jedne strane ima bolju poziciju za sprovođenje svojih interesa kada je reč o Kurdima, a s druge strane, može bolje da kontroliše džihadističke milicije koje su većim delom opkoljene u Idlibu. Turska vlada želi da po svaku cenu spreči da one pređu na tursku teritoriju.
Sjedinjene Američke Države pak sa svoje strane pokušavaju da zadrže svoj uticaj u Siriji. Nakon što su se prećutno pomirile s činjenicom da će Bašar al Asad do daljeg ostati sirijski predsednik, sada pokušavaju da bar koliko-toliko ograniče uticaj Irana u zemlji. „Taj interes Sjedinjene Države dele sa Saudijskom Arabijom i Izraelom“, podseća Samir Salha za DW. Ali to, prema njegovim rečima, čini još napetijim odnose da Rusijom, koja je, zajedno sa Iranom, Asadov najveći saveznik.
Globalni sukob?
Ukoliko se ovakav trend nastavi, to bi moglo dovesti i do nekog međunarodnog sukoba oko Idliba, strahuje Abdel Bari Atvan, glavni urednik informativnog internet-portala „Rai al Jum“. „Prisustvo jakih američkih i ruskih pomorskih snaga, kako u istočnom Sredozemlju, tako i u Persijskom zalivu, ukazuje na to da se obe supersile pripremaju za neki regionalni ili čak globalni sukob“, smatra Atvan.
Manje je pesimističan komentator „Al Hajata“, panarapskog lista koji na arapskom jeziku izlazi u Londonu. U komentaru se naglašava da je u odnosu moći između SAD, Rusije i Irana u poslednje vreme „došlo do nekih pomaka“. To velikim delom ima veze sa američkim i zapadnim sankcijama Iranu. Dok su one na snazi, Teheran probleme u snabdevanju mora da rešava delimično i uz rusku pomoć . „Danas Iran i Rusija u Siriji stoje rame uz rame. Ali jednoga dana rat će se završiti, i onda će te dve zemlje ponovo krenuti svaka svojim putem“.
Možda i pronađu rešenje
Upravo zbog toga ,moguće je da su se Rusija i SAD već odavno dogovorile, smatra politikolog Samir Salha. „Možda pronađu neko rešenje koje bi odgovaralo njihovim interesima, a od kojih bi druge mogla i da zaboli glava“.
Ali za sada, sve govori da će ofanzive biti. Ruski i sirijski avioni već su izvršili prve napade na prilazima Idlibau Tom prilikom navodno je ubijeno trinaestoro ljudi – isključivo civila. Ukoliko se ta vest pokaže kao tačna, onda bi ona mogla da bude nagoveštaj velike humanitarne katastrofe. Za sada je sve još moguće zaustaviti – a diplomate za to imaju još samo nekoliko dana.