Desničari napadaju tastaturom
28. maj 2018.
Komentari objavljeni na profilima desničarskih i populističkih političara na Fejsbuku i Tviteru generisali su najspornije komentare usmerene na izabrane zvaničnike poltičkog centra ili levice. Pri tom su najgore bile istaknute političarke u Francuskoj i Italiji.
Ali studija je takođe utvrdila da je govor mržnje manje izražen nego što se generalno pretpostavlja i da postoji dobar način da se to ograniči: vodeći političari bi trebalo da preuzmu vodeću ulogu u smirivanju duhova.
To su rezultati četvoromesečnog projekta koji su vodili novinari u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj. Od 21. februara do 21. marta je prikupljeno više od 40.000 komentara objavljenih na Fejsbuku i Tviteru, na profilima 320 političara (slučajni uzorci). Korišćen je sistem rejtinga zasnovan na preporuci nevladine organizacije posvećene slobodi govora, „Član 19“ (Article 19).
Studija dolazi u vreme kada politika sve više polarizuje i vlade traže načina da smanje tenzije u komunikaciji, često donošenjem zakona koji IT platforme primoravaju na uklanjanje spornih postova.
Endrju Smit, pravni zastupnik „Člana 19“, izjavio je da je društvenim mrežama teško da podstiču racionalni politički diskurs bez ograničavanja slobode govora. Njegova NVO brine da bi tehnička rešenja poput filtera i algoritamskih izmena mogla dovesti do nepotrebne cenzure. „Fokusiranje na aktivnosti samih političkih lidera, a ne na platforme, svakako je pravi smer“, rekao je on.
Postovi na profilima desničarskih i populističkih političara generisali su više spornih komentara od onih na profilima izabranih zvaničnika centra ili levice. Kod francuskih i italijanskih političara koji su bili uzorak u projektu šest odsto postova su bilo je sporno. Kod švajcarskih i nemačkih političara to je bilo 4,8 i 4,5 procenata.
Političari centra i levice su magneti za trolove
Istovremeno, ofanzivni govor imao je tendenciju da lično napadne glavne izabrane zvaničnike. Tako je mali broj političara u svakoj od pomenutih zemalja primio proporcionalno veliki broj takvih poruka mržnje. Svi su bili iz poltičkog centra ili iz levog spektra.
Tu su Beatriče Lorenzin (Popularna Alternativa) i Davide Matielo (Demokratska partija) u Italiji, Ula Jelpke (Levica) u Nemačkoj i Aurora Berž (Republika u pokretu) i Erik Aluze (Zeleni) u Francuskoj.
Nemački političar Mihael Brand (CDU) privukao je gomilu trolova nakon što je napisao da je „zgađen“ time što su parlamentarci AfD posetili zvaničnike u Siriji, a nakon što su mediji pisali da je Asad koristio hemijsko oružje. Fejsbuk stranica pod nazivom „Prijatelji AfD“ podelila je Brandov post, dodajući: „Ostavite lep komentar gospodinu Brandu.“
U Italiji, zakon o obaveznom vakcinisanju je pokrenuo masu otrovnih postova protiv dva zakonodavca koji su za vakcinisanje. Najgori komentar glasi „Lorencin i Paolo Alji: pošto ste izdali Italiju i Italijane postoji samo jedno rešenje – metak“.
Pravila o govoru mržnje izgleda funkcionišu
Podaci su pokazali da je velika većina političkog diskursa sa političarima pristojna. Pronađeno je nekoliko primera govora mržnje koji bi mogli biti procenjeni kao protivzakoniti, a istraživači su primetili i da postovi govora mržnje nestaju sa Fejsbuka.
To bi moglo da znači da funkcioniše kodeks ponašanja na internetu koji je EU uvela pre dve godine i kojim se govor mržnje smatra krivičnim delom, mada je procena toga teška jer društvene mreže po tom pitanju nisu transparentne.
Međutim, pravila su neefikasna kada se radi o pristojnosti. A političari krajnje desnice vide napore da se uvede kodeks lepog ponašanja na mrežama – kao cenzuru. Pitanje je da li političari žele da komuniciraju pristojno. Podaci pokazuju da populisti izgleda tolerišu žestoke postove.
Ali, ne žele svi populisti ni da se „biju“ po društvenim mrežama. Natali Riki, iz švajcarske SVP, na svom Tviter nalogu je zadržala i zabavne i ozbiljne postove. Političari koji su objavljivali veoma emotivne komentare ili širili strah lako su izazivali još uvredljivije komentare usmerene na određene grupe. Njihove poruke su izazivale prezir prema imigrantima, muslimanima, feministkinjama i menjstrim medijima – sve u okviru dozvoljene slobode govora.
To je bio slučaj u više od devet procenata komentara koje su podeljeni na profilima italijanskih desničarskih lidera. Komentari su bili itipa „Soroševi plaćenici" ili „izbeglice koje uništavaju Firencu“.
U Nemačkoj, nezadovoljstvo prema migranatima dominira društvenim mrežama. U Francuskoj, su to seksistički komentari. U Italiji su preovlađujuća antiimigrantska retorika i seksizam. U Švajcarskoj, komentari su naročito bili ružni kada se radilo o afričkim imigrantima i „levičarskim pljačkašima“.
Korisnici koji šire strah mogu da povrede demokratiju zato što mogu imati uznemirujući efekat - ljudi prestaju da razgovaraju o pitanjima iz straha od napada. Andrju Smit, pravni zastupnik „Člana 19“ je istakao da bi političari trebalo da budu uzori pristojnog diskursa.
„Vremenom će možda biti nekih korekcija, ali mislim da bi političari trebalo da preuzmu proaktivnu ulogu, u tome kako tretiraju govor drugih i kako započinju razgovore“, rekao je on.
*U projektu su učestvovali: dr Ranija Vazir, stručnjakinja za podatke iz Beča; Elison Lengli za DW; Frančeska Sironi za Lespreso; Aleksander Fanta, Mari Brekling, Julijan Pic i Leo Tier za netzpolitik.org; i Vinsent Kokuaz iz Pariza.