Desnica zbija redove
9. januar 2019.Glavni ideolog nacionalno-konzervativne vladajuće poljske stranke već godinama izražava simpatije za mađarskog premijera Viktora Orbana. I Kačinjski i Orban protive se primanju migranata u svojim zemljama i upozoravaju na navodnu opasnost po tradicionalne hrišćanske vrednosti. A nakon formiranja nove koalicione italijanske vlade u kojoj učestvuju Liga i pokret Pet zvezdica, populističke snage u istočnoj Evropi dobile su nove saveznike.
Prilikom susreta u avgustu 2018. u Milanu, Mateo Salvini (naslovna fotografija) biranim rečima hvalio je mađarskog premijera Viktora Orbana zbog njegovog podizanja ograde od bodljikave žice na mađarskim granicama prema Srbiji i Hrvatskoj. A za Orbana je vođa Lige „junak i saborac“, zato što sprečava migrante da preko Sredozemnog mora dođu u Italiju.
Iz krugova italijanske desničarske vlade čula se i teza da migranti u Evropu „donose bolesti“. Ta tvrdnja je za Jaroslava Kačinjskog bila tema predizborne kampanje još pre četiri godine.
I italijanski premijer Đuzepe Konte našao je zajednički jezik sa svojim češkim kolegom Andrejem Babišem koji svojim sunarodnicima obećava da neće primati izbeglice i da tako „brani evropsku civilizaciju“.
Socijalna agenda desnice
Uz netrpeljivost prema strancima, nacionalno orijentisane populiste u Italiji i Poljskoj povezuju i socijalna obećanja. To im je donelo i izborne pobede. U Poljskoj je najvažnije bilo uvođenje mesečnog dečijeg dodatka Uz to je snižen i prag za odlazak u penziju, a uvedeni su si državni podsticaji za stambeno zbrinjavanje mladih parova. U Varšavi se trenutno raspravlja i o dodatnoj pomoći za penzionere.
Takvi projekti, kroz koje građani dobijaju više novca, mogli su da budu sprovedeni zahvaljujući dobrom stanju u privredi. Svojim socijalnim programom, PiS preuzima tradicionalne političke teme ionako slabih levih stranaka u Poljskoj.
Zajednički protiv EU
I italijanska desnica ima socijalnu agendu. U predizbornoj kampanji najavila je uvođenje osnovnog dohotka i sniženje praga za odlazak u penziju, što je vlada nameravala da sprovede tako što bi se država dodatno zadužila. Ali kada je Evropska komisija zapretila postupkom zbog prevelikog deficita, desni populisti su u decembru 2018. popustili, doduše nakon višemesečnog natezanja.
Antievropsku retoriku Italijana tokom tog natezanja, mediji bliski poljskoj vladi s odobravanjem su komentarisali – ono im je ličilo da poljsko natezanje s Briselom oko reforme pravosuđa. U oba slučaja, protestovalo se protiv „diktata Brisela. Pritom se Poljska pokazala kao manje popustljiva od Italije, jer se sporna reforma pravosuđa u Poljskoj sistematski provodi – uprkos svim kritikama.
Potrebni su uspesi
Ideološka podrška iz Italije stiže u pravo vreme za vladajuću stranku u Poljskoj: partiji Pravo i pravda neophodni su uspesi unutrašnjem planu. Nakon korupcijskoga skandala u najvišoj poljskoj finansijskoj ustanovi, stranka je pod pritiskom. Naime, prema izveštajima tamošnjih medija, šef Odbora za finansijski nadzor (KNF) Marek Črzanovski, nameravao je da jednu tamošnju banku spasi od propasti, ali je finansijski konsultant koga je on angažovao, za to trebalo da dobije veliku svotu novca. Šef KNF je u međuvremenu podneo ostavku, ali to je bio okidač za najveći skandal otkako je PiS na vlasti.
Liberalne novine „Gazeta viborča“ piše da je KNF u tome pomagao guverner Narodne banke Adam Glapinski, koji je inače blizak sa predsednikom PiS Jaroslavom Kačinjskim. Glapanski zahteva da članci o tome budu uklonjeni s interneta, a novinarima preti sudom. Ali sada i on mora da objašnjava zašto su njegovi saradnici dobijali previsoke plate. To što je jedna službenica zarađivala više od 15.000 evra mesečno, to se ne sviđa čak ni partiji PiS – niti se uklapa imidž koji žele da imaju, pa čak nije u sladu ni sa njihovim imenom: Pravo i pravda.
Radikali postaju društveno prihvatljivi
Ove godine ne održavaju se samo izbori za Evropski parlament, već i parlamentarni izbori u Poljskoj. Stranka PiS je, istina, prema istraživanjima javnog mnjenja, još uvek u prednosti, ali njih sve više zabrinjava to kako ih birači doživljavaju. A hteli bi da osvoje i nove birače. Zato su i donedavno marginalizovani radikalni nacionalisti postali društveno prihvatljivi: nedavno je vlada zajedno sa njima slavila stotu godišnjicu nezavisnosti Poljske.
Ove nedelje je jedan 28-godišnji poslanik iz redova radikalnih nacionalista, poznat po netrpeljivosti prema strancima, postao državni sekretar u Ministarstvu za digitalizaciju. Mnogim Poljacima smeta to što je on poznat po svojim proruskim stavovima. Ali izgleda da partiji PiS to ne smeta, uprkos tome što je njihova zvanična retorika antiruska. Kao što joj ne smetaju ni proruske simpatije Viktora Orbana i Matea Salvinija.