Deset sekundi glasa za prepoznavanje dijabetesa

I dalje zvuči kao naučna fantastika, ali već donekle radi: veštačka inteligencija na osnovu analize ljudskog glasa može prepoznati bolesti poput Parkinsona i Alchajmera, psihičke poremećaje, depresije, čak i srčane bolesti.

Mašina u glasu prepoznaje naznake suženih krvnih sudova ili iscrpljenosti i može dati signal da valja otići na detaljniji pregled.

Sada jedna studija ukazuje da se sa zapanjujućom izvesnošću može prepoznati dijabetes tipa 2 – već na osnovu analize deset sekundi nečijeg govora.

To se navodi u studiji objavljenoj u stručnom časopisu velike američke mreže Mejo klinika (Mayo clinic) „MCP: Digitalno zdravlje“.

-pročitajte još: Smršati po svaku cenu - pomoću injekcija za dijabetes

Živimo nesvesni dijabetesa

Širom sveta 240 miliona odraslih živi sa dijabetesom, a da toga nije svesno. Devet od deset slučajeva otpadaju na dijabetes tipa 2.

Takvi ljudi imaju povećani rizik od srčanih i moždanih udara, kao i od loše cirkulacije u nogama.

Da bi se dijabetes ustanovio, danas su potrebne laboratorijske pretrage kod lekara, često i više njih u periodu od par meseci.

Kod testiranja glasa, veštačka inteligencija prati promene u glasu koje ljudsko uho ne može da primeti. Dovoljan je i recimo isečak telefonskog razgovora.

Računar prati melodiku, ritam, pauze, visinu glasa. Neke bolesti ostavljaju i fonetskog traga, recimo kako izgovaramo glas „a“. Ukupno ljudski glas ima 200.000 karakteristika koje veštačka inteligencija može da prati.

U novoj studiji se navodi da je potrebno svega šest do deset sekundi snimka, kao i osnovni podaci poput starosti, pola, visine i težine.

Veštačka inteligencija je onda, navodi se u studiji, kod žena prepoznavala dijabetes sa pouzdanošću od 89 odsto, a kod muškaraca sa 86 odsto.

Šta su otkrili naučnici?

Za programiranje veštačke inteligencije su istraživači u timu Džejsi Kaufman sa Tehničkog univerziteta Ontario prikupili glasove 267 osoba od kojih neke boluju od dijabetesa.

Tokom dve sedmice su ispitanici po šest puta dnevno svojim telefonom snimili po jednu kratku rečenicu.

Tako je prikupljeno dvadesetak hiljada uzoraka glasa i softver je pronašao 14 akustičkih karakteristika koje se razlikuju kod ljudi koji imaju dijabetes, i onih koji nemaju.

„Trenutna dijagnostika zahteva mnogo vremena, putovanja i troškova. Tehnologija glasa ima potencijal da ukloni te prepreke“, kaže mlada naučnica Kaufman.

A šta ako se zloupotrebi?

Neki stručnjaci upozoravaju da ne treba biti euforičan – veštačka inteligencija može da pruži vredno rano upozorenje, ali bolest na kraju mora da se utvrdi klasičnim metodama.

Ima i oštrijih kritika, mahom od boraca za zaštitu podataka. Oni upozoravaju na distopijski scenario u kojem poslodavci ili zdravstvena osiguranja testiraju glas ljudi bez njihovog pristanka.

Možda onda poslodavac ne želi da zaposli čoveka za kojeg veštačka inteligencija kaže da verovatno ima neke tegobe. Ili zdravstveno osiguranje ne želi da ga osigura jer neće da plaća buduće troškove lečenja.

Izvesno je da poslednju reč o širini upotrebe analize glasa neće dati nauka nego politika.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.