Deset kultnih filmova iz Kana

Film Skupljači perja Aleksandra Saše Petrovića je 1967. godine osvojio Gran pri u Kanu. Time je zapravo nagrađen i Crni talas jugoslovenskog filma. Film govori o životu Roma u Vojvodini, ali i međuetničkim odnosima i društvu onog vremena. Sada, 50 godina kasnije, ovaj film se prikazuje ponovo – zajedno sa drugim nagrađenim „legendama“.

Nemci su prvu Zlatnu palmu dobili 1979, bio je to Folker Šlendorf sa filmom Limeni doboš; pet godina kasnije, trijumfovao je Vim Venders sa ostvarenjem Pariz, Teksas, što je bilo i veliko priznanje za tzv. Novi nemački film. U glavnoj ulozi – Nastasja Kinski.

Retko kada je žiri bio tako složan u odlučivanju o pobedniku Festivala kao 2009. kada je Zlatnu palmu dobio Austrijanac Mihael Haneke za film Bela traka. U filmu se prikazuje život malog sela na severu Nemačke u predvečerje Prvog svetskog rata. Haneke je 2012. dobio i svoju drugu Zlatnu palmu – za film „Ljubav“.

Drugi film režisera Kventina Tarantina, Petparačke priče, dobio je Zlatnu palmu 1994. Pun ironije, apsurda, pripovedačkih digresija i suludih dijaloga, ovaj film je ostvario uticaj na ogroman broj režisera i scenarista širom sveta.

Godinu dana pre Petparačkih priča, Zlatnu palmu je osvojila novozelandska režiserka Džejn Kempion za film Klavir. Bila je to priča o jednoj nemoj pijanistkinji a Kempionova je ušla u istoriju kao prva žena koja je dobila glavnu nagradu Kanskog festivala.

Dodela Zlatne palme 1990. je prošla u znaku spora oko filma Dejvida Linča Divlji u srcu. Nekim članovima žirija se nisu dopale brutalnosti koje se povremeni vide u filmu, kao ni Linčovo sprdanje sa mnogim žanrovima koje je pomešao u ovoj priči. Na kraju je italijanski režiser Bernardo Bertoluči koji je bio oduševljen filmom, uspeo da „progura“ svoje argumente – i film je nagrađen Zlatnom palmom

Na Kanskom festivalu je 1082. godine prvi put Zlatnu palmu dobio jedan turski fiilm – „Jol – put“ scenariste i režisera Jilmaza Guneja koji je iz političkih razloga 1981. morao da napusti Tursku pa je film dovršio njegov kolega Šerif Goren.

Vrlo specifična je bila 1979. godina. Predsednica žirija je bila francuska spisateljica Fransoaz Sagan. Žiri nije uspeo da se saglasi tako da su Zlatnu palmu dobila dva filma; Apokalipsa danas Frensisa Forda Kopole i Limeni doboš Folkera Šlendorfa.

Taksista Martina Skorsezea sa Robertom de Nirom, Sibil Šepard i Džodi Foster je jedan od kultnih filmova takozvanog Novog Holivuda. Priča o taksisti, vijetnamskom veteranu koji u sve većoj otuđenosti od svet koji ga okružuje polazi u ubilački pohod, po mnogima spada u 100 najboljih filmova svih vremena.

Veliki špansko-meksički režiser Luis Bunjuel je 1961. dobio Zlatnu palmu za film Viridijana. Samo tri dana nakon što je primio nagradu u Kanu, taj film je u Španiji zabranjen. Cenzorima fašističkog diktatora Franciska Franka je zasmetala antikapitalistička i antiklerikalna poruka filma.