Najpre dobra vest: 54 odsto od 3,4 miliona Bosanki i Bosanaca sa pravom glasa izašlo je u nedelju na glasanje u jednoj od 6.000 izbornih jedinica ili u nekoj od ambasada Bosne i Hercegovine. Time je izlaznost na predsedničke i parlamentarne izbore 2018. bila samo jednu desetinu manja od one pre četiri godine. Mnogi posmatrači su se, s obzirom na siromaštvo i sveprisutno nezadovoljstvo, pribojavali da će na osmim izborima od okončanja rata pre 22 godine izlaznost biti manja od 50 odsto. Ali građanke i građani BiH su tu tvrdnju pobili.
Dobro je i što su bosanski birači izabrali da obojica najjačih igrača bosanskih Hrvata i bosanskih Srba ne budu izabrani u tročlano Predsedništvo. Dragan Čović i Milorad Dodik, dvojica nacionalista koji se igraju sa odvajanjem teritorija koje kontrolišu, Dvojica nacionalista bi etnički podeljenu Bosnu iznutra mogli potpuno da unište.
No, Dodiku je uspelo da se probije u Predsedništvo. Čović je izgubio trku za mesto člana Predsedništva „iz reda hrvatskog naroda“ od Željka Komšića – ubeđenog Bosanca, borca za zajedničku, multietničku BiH, antinacionaliste iz Demokratskog fronta.
Vlast cementirana
To bi bile novine sa izbora u Bosni i Hercegovini. Među bošnjačkim – ranije se govorilo muslimanskim biračima – na izborima je uspela da pobedi Stranka demokratske akcije (SDA). Inače, sve je kako je i bilo.
Izbori u nedelju još jednom su pokazali da etnička demokratija, utemeljena u Dejtonskom mirovnom sporazumu, od 1996. cementira vladavinu nacionalističkih partija. To je bila cena plaćena za brzo okončanje rata koji je trajao tri i po godine i koji je 100.000 ljudi koštao života.
Ali nakon Dejtona, nacionalnost Bosanki i Bosanaca – bilo da dolaze iz hrvatsko-katoličkih, srpsko-pravoslavnih ili muslimansko-bošnjačkih porodica – igra glavnu ulogu na svim političkim nivoima. U to se uklapa i to što tamošnji političari rado govore o „nacionalnom interesu“ ali, uz retke izuzetke, nikada o problemima sa kojima se građani BiH svakodnevno suočavaju.
Nezaposlenost u BiH zvanično iznosi 25 odsto, a kod mladih ispod 25 godina čak 60 procenata. Siromaštvo nije rašireno samo kod Roma i penzionerki i penzionera. Životni standard stagnira i iznosi svega 32 odsto u odnosu na prosek Evropske unije. Nesposobna birokratija, preopterećeni sudovi, korupcija, haotični saobraćaj, sveopšte zagađenje životne sredine – to je svakodnevica većine Bosanaca.
Odlaze, uglavnom zauvek
S obzirom na to da se, nakon osmih slobodnih izbora od kraja rata po tom pitanju ništa nije promenilo, Bosanci glasaju tako što zatvaraju oči, odlaze ili uopšte ne izlaze na izbore. Desetine hiljada ljudi napušta BiH svake godine. Kao što to obično biva, to su mladi i obrazovani ljudi. Oni odlaze na Zapad, u zemlje EU, veoma često u Nemačku. Uglavnom zauvek.
Ono što je, pored reforme ustava, potrebno Bosni i Hercegovini, jeste nekakvo malo privredno čudo. Potrebna joj je i dijaspora, koja bi u svojoj staroj domovini našla uslove koji bi je animirali da investira. Potrebni su joj oni koji bi se sa novcem i znanjem vratili sa Zapada i pomogli razvoju privrede u BiH. Zemlji su potrebne i subvencije za inovativna preduzeća i preduzetnike.
Pomoć spolja
Ali za to nacionalisti sa svih strana – oni koji zajednički ili suprotstavljeno vladaju zemljom – nemaju interesa. Za njih su nove ideje i nova preduzeća samo smetnja u svakodnevnom radu. Akteri, koji bi Bosnu tako reformisali da ona može da funkcioniše kao demokratska država, morali bi da dođu spolja – takoreći iz „međunarodne zajednice“, one koja je stvorila Dejtonski poredak i koja ima mogućnosti i sredstva da ga promeni.
Umesto toga, međunarodni igrači u BiH sve su pasivniji. To se pre svega odnosi na Evropsku uniju, čiji je, pored Kosova, Bosna i Hercegovina jedini protektorat. Moćna, bogata Evropa je od svog mirovnog projekta na Balkanu, nakon 23 godine očigledno ćutke odustala. I prepustila Bosnu i Hercegovinu nacionalistima.
Više od polovine Bosanki i Bosanaca pokazalo je da je, i nakon više od 22 godine propale etničke demokratije, i dalje spremno da učestvuje u demokratskom procesu. Uprkos svim razočaranjima. Uprkos siromaštvu, nezaposlenosti, korupciji, birokratiji, masovnom iseljavanju. Sada je na potezu Evropska unija.