Demokrate na pragu istorijske pobede u Džordžiji
6. januar 2021.
Pobeda demokratskog kandidata Rafaela Varnoka u drugom krugu izbora za Senat u saveznoj državi Džordžija očigledno je izvesna, mada još uvek nije zvanično potvrđena. Nakon prebrojanih 98 posto glasova, vodi sa 50,6 posto ispred republikanske senatorke Keli Lefler koja ima 49,4 posto glasova.
Njegova prednost od 1,2 procenta glasova je važna jer u slučaju da razlika iznosi 0,5 procenta ili manje, gubitnik na izborima ima pravo da zahteva ponovno brojanje glasova. Zbog tog pravila, izborni rezultat za drugo od dva mesta koja Džordžija ima u Senatu još uvek je neizvestan. Demokrata Džon Osof vodi ispred republikanskog senatora Dejvida Perdjua za samo 0,4 odsto, a prebrojavanje glasova još nije završeno. Već se proglasio pobednikom i zahvalio se svojim glasačima, ali u vreme pisanja ovog teksta većina američkih medija je još uzdržana.
Perdjuov izborni tim rekao je da pošten rezultat zahteva „vreme i transparentnost" i da će biti preduzeti svi pravni koraci kako bi se osiguralo pravilno brojanje svih glasova.
Istorijski izbori
Ovi izbori u Džordžiji mogu se smatrati istorijskim: Rafael Varnok, pastor iz crkve u Atlanti, u kojoj je svojevremeno propovedao legendarni Martin Luter King, tek je treći Afroamerikanac koji je izabran u Senat u nekoj od južnih država SAD. A ako pobedi 33-godišnji Osof, biće najmlađi ikada izabran član Senata. Pored toga, ovo je prvi put posle 20 godina da su kandidati Demokratske stranke izabrani u Senat u Džordžiji. Drugi krug izbora u Džordžiji bio je neophodan jer u prvom krugu, održanom istovremeno sa predsedničkim izborima, nijedan kandidat nije dobio više od 50 odsto glasova.
Većina u Senatu važna za Bajdena
Demokrate već imaju većinu u Predstavničkom domu, a ako osvoje oba mesta u Džordžiji, odnos snaga u Senatu biće 50:50, ali demokrate će preteći buduća američka potpredsednica Kamala Haris. Koja će istovremeno biti i predsednica Senata.
Ako bi republikanci osvojili jedno mesto u Senatu, imali bi prednost. Taj Kongresni dom, između ostalog, potvrđuje predsednikove kandidate za visoke funkcije u Vladi i Vrhovnom sudu, a takođe može da blokira zakone.
Većina u Senatu u velikoj meri bi olakšala posao novoizabranom predsedniku Bajdenu, koji će funkciju preuzeti 20. januara. Večeras bi na zajedničkoj sednici Senata i Predstavničkog doma trebalo da bude potvrđen rezultat predsedničkih izbora. To je samo puka formalnost, ali ovog puta su brojni republikanski članovi Kongresa najavili da neće prihvatiti Bajdenov izbor.
Još jedno otezanje procedure
Rezultati izbora čitaće se na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa. Brojni republikanci će se usprotiviti rezultatima pojedinih saveznih država. Procenjuje se da bi više od stotinu članova Kongresa moglo da se usprotivi. Svaki prigovor mora u pisanom obliku podneti najmanje jedan član Predstavničkog doma i jedan senator. Nakon toga, oba doma Kongresa moraju se povući u odvojena zasedanja kako bi razgovarali o prigovoru i na kraju odlučili da li da ga prihvate ili ne. Prigovori nemaju šanse za uspeh zbog demokratske većine u Kongresu. U isto vreme, mnogi republikanski članovi otvoreno su kritikovali planove svojih kolega.
Aktuelni predsednik Donald Tramp izgubio je od demokratskog kandidata Bajdena na izborima u novembru, ali i dalje odbija da prihvati poraz. Tvrdi da je bilo mnogo nepravilnosti na njegovu štetu. Do sada nije izneo verodostojne dokaze, pa su njegove tužbe odbačene pred svim sudovima kojima se obratio.
Andrea Jung-Grim/Agencije