Decenija od napada u Kunduzu: pravda za žrtve?
4. septembar 2019.
Dana 4. septembra 2009, dva borbena aviona SAD su bombardovala veliku grupu civila i dve cisterne na oko 15 kilometara od grada Kunduza na severu Avganistana. Bombradovanje je izvršeno po naredbi Georga Klajna, tadašnjeg pukovnika u jedinici Bundesvera stacioniranoj na tom području.
Prema podacima kojima se po sopstvenom izveštaju rukovodio Georg Klajn, dve cisterne sa gorivom zaglavile su se u blatu kod kunduske reke i oko njih su počeli da se okupljaju borci Talibana kako bi ih izvukli. Klajn je dvojim avionima koji su bili u rutinskoj patroli nedaleko od mesta događaja, naredio da bombarduju te ljude; sami piloti su bili sumnjičavi jer su videli civile.
U stvarnosti se radilo o civilima iz više od 10 okolnih sela koji su došli da izvuku cisterne iz blata.
Pogrešna procena?
Prema rečima Georga Klajna, verovatno je trebalo da cisterne budu iskorišćene kao oružje u napadu na logor Bundesvera. S druge strane, bilo je jasno da su zaglavljene i da ne mogu da se pokrenu.
U napadu je poginulo ili ranjeno oko 100 ljudi, među kojima i deca (o broju žrtava i povređenih se podaci različitih izvora ne podudaraju). To je bio dotad daleko najveći broj žrtava u jednoj akciji u istoriji Bundesvera, ali i jedinica ISAF. Veliki broj civilnih žrtava se tumači time što je veliki broj seljaka iz okoline došao s namerom da uzme sebi malo benzina iz zaglavljenih cisterni.
Kako napad, tako i ponašanje vođstva Bundesvera i nemačke vlade oštro je kritikovano i u Nemačkoj i van nje.
Ostavke i smene
Kada je postalo jasno da je tadašnji ministar odbrane Nemačke, Franc Jozef Jung, parlament i javnost o ubijanju civila obavestio sa zakašnjenjem, nepotpuno i netačno, on je 27. novembra podneo ostavku na novu funkciju na kojoj se u međuvremenu našao – funkciju ministra rada. Njegov naslednik na funkciji ministra odbrane, Karl Teodor cu Gutenberg, dan pre toga je već bio smenio generalnog inspektora Bundesvera Volfganga Šnajderhana i državnog sekretara Petera Viherta, sa obrazloženjem da su mu zatajili informacije o napadu kod Kunduza.
Od januara 2010, parlamentarni odbor Bundestaga za odbranu je pokušao da rasvetli situaciju kao anketni odbor, a završni izveštaj je predat na parlamentarnu debatu 1. decembra te godine. Pre toga je još u aprilu 2010. Savezno državno tužilaštvo objavilo da prekida istragu slučaja sa obrazloženjem da nije povređen ni krivični zakonik međunarodnog prava, ni krivični zakonik Nemačke.
-pročitajte još: Pijačni dan u Varvarinu 1999.
Pravda za žrtve?
Među članovima porodica žrtava ima onih koji su rešeni da sudskim putem dobiju obeštećenje od nemačke države. Primer za to je slučaj Abdula Hanana čija su dva sina starosti osam i 12 godina ubijena u napadu. Pošto pred nemačkim sudovima nije mogao da ostvari svoju nameru, obratio se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Taj sud je nakon trogodišnjeg pismenog pregovaranja odlučio da dozvoli da se taj slučaj zbog njegove „posebne važnosti“ uzme u razmatranje pred Velikim većem suda.