Deca kojoj je ukradeno detinjstvo

Šestogodišnja Ajša radi na ribljoj pijaci u mestu Gao u Maliju. Desetogodišnji Santjago žanje biber na poljima svoje porodice u Ekvadoru. Trinaestogodišnji Šindar je sa porodicom pobegao pre rata u Siriji i sada radi od jutra do mraka u restoranu u Erbilu u Iraku.

Sudbine deca širom sveta dokumentovane su slikama UNICEF-a. I pored međunarodnih konvencija kao što je Konvencija UN o pravima deteta ili ona Međunarodne organizacije rada (ILO), deca još uvek rade širom sveta. Broj dece radnika u poslednjih 15 godina pao je za trećinu, sa 246 na 168 miliona. Brojke se odnose na decu između 5 i 17 godina.

„Mogu da biraju između gladovanja ili da sami pokušaju da zarade novac“, kaže Iris Štolc, konsultant za prava deteta u nemačkoj organizaciji Terre des Hommes koja postoji u 33 zemlje i podržava projekte za decu-radnike. Sve dok postoji ekstremno siromaštvo, neće biti moguće ukinuti dečiji rad širom sveta.

Samo zabrane ne pomažu

Eksploatatorski rad dece koji se odbacuje u Konvenciji 182 Međunarodne organizacije rada, odbacuje bez oklevanja i Iris Štolc. Ali svi oblici dečijeg rada ne mogu se paušalno ukinuti bez uzimanja u obzir kompletne životne situaciji dece: „To uvek zavisi od vrste posla, od trajanje rada i uslova pod kojima se radi“, kaže ona i daje primer iz Tajlanda. Mnoga deca tamo rade u industriji škampa, čiste rakove i škampe za svetsko tržište: „Ako jednostavno uvedete zabranu, onda velike kompanije koje su donekle pod kontrolom i regulisane, više ne bi zapošljavale decu. Rezultat bi bio da deca završavaju kod kooperanata gde u zarađuju još manje, gde je posao mnogo opasniji, gde je sve mnogo teže.“

Surova realnost

Na taj problem slično gleda i UNICEF. Gotovo sve zemlje sveta obavezale su se da do 2016. godine ukinu najgore oblike dečijeg rada. U narednoj godini cilj verovatno neće biti ostvaren, kaže Ninja Šarbone iz UNICEF-a Nemačka. Još je dug put do toga da ni jedno dete neće morati da radi kako bi obezbedilo egzistenciju sebi ili svojoj porodici:

„Moramo jednom priznati da je dečiji rad realnost“. Ohrabrujuće je, međutim, da su dečija prava i eliminacija dečijeg rada našli mesto i u novim, trajnim razvojnim ciljevima UN. „Tamo su za narednih 15 godina, do 2030. godine, formulisani veoma ambiciozni ciljevi, bar prema trenutnom statusu.“

Deca – nada za budućnost

Ti ciljevi bi trebalo da budu usvojeni u septembru na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. Taj projekat ima za cilj da se eliminišu svi oblici dečijeg rada do 2025. godine i to ne samo zabranama, već i kroz podršku i socijalne zaštite ugroženih porodica – uzroka dečjeg rada. „Važno je da odrasli zarađuju dovoljno za život, jer na primer, dok u Indiji zarađuju tri evra dnevno, deca su primorana da rade i to veoma rano“, kaže Iris Štolc.

Sa dečjim radom tako nastaje začarani krug siromaštva i eksploatacije, koja u ekstremnom siromaštvu drži zarobljenom i sledeću generaciju.