Deca i mladi – veliki gubitnici korone

Jedne letnje večeri 2021, u vreme kada su mladi u Nemačkoj nakratko dobili nadu da će ponovno moći da žive bar donekle normalnim životom, Anika je bila možda najsrećnija osoba na svetu. Ta 17-godišnjakinja prvi put u životu ušla je u jedan klub u Kelnu. Plesala je i na nekoliko sati zaboravila sve što ima veze s maskama, testovima i karantinom.

„Bilo je to nešto zaista posebno i toga se još uvek rado sećam. Svi ti govore: ’Uživaj u mladosti, radi šta god hoćeš’. A nas kada naša deca budu pitala šta smo radili kad smo bili mladi, mi ćemo morati da kažemo: ’Bili smo kod kuće“, kaže Anika.

Ona je tipična predstavnica generacije koju u nekim stručnim krugovima već zovu „generacija korone“ i koja će propustiti dve možda najbolje godine svog života. Takozvana Kopsi-studija o koroni i psihi Univerzitetske bolnice Hamburg-Ependorf došla je do zaključka da deca i mladi u Nemačkoj trenutno prolaze malo bolje u odnosu na drugi talas korone.

I verovatno je da će se tek za nekoliko godina videti šta su lokdaun, ograničenja kontakata i onlajn-nastava dugoročno uradili „generaciji korone“. „Već sam i ja imala svoje loše faze, ali sad se osećam malo bolje. Pre pandemije volela sam da se družim i za svaki vikend sam imala neke planove. Sada volim i da bude kod kuće. Tako je, kako je. Relativno brzo smo to prihvatili“, kaže Anika koja živi u Bonu.

Nemoguće planiranje otporno na krizu

Ako sve bude bilo po planu, Anika će na leto da maturira. Sanja o nezaboravnoj maturalskoj proslavi, a zatim želi da godinu dana radi kao volonterka. Ako sve bude funkcionisalo. I upravo je to ono što mladi ljudi tokom pandemije moraju da na bolan način nauče: ne postoji planiranje otporno na krizu.

„Svi imamo određeni strah, osećamo malo nelagodu kada pomislimo na budućnost. Jer ne znamo da li će opet nešto doći, neka nova varijanta, na primer. Možda ipak nećemo moći da radimo ono što želimo. Stalno je tu taj osećaj nesigurnosti“, kaže Anika.

Ona je nedavno primila treću dozu vakcine kod svog lekara Aksela Geršlauera. On proteklih nedelja, ali i meseci ima pune ruke posla. Upravo je kod njega bila takođe jedna 17-godišnjakinja. PCR-test je pokazao da je pozitivna na koronu. Rasplakala se u ordinaciji. Kaže da joj je život strašan, dve godine ništa nije smelo da se radi. Kaže da je „gubitnica pandemije“.

„Manje uočavam bes, a više fatalizam“, kaže doktor Geršlauer. „Postoji letargija, postoji razočaranje, postoji duboka frustracija.“ Deci i mladima je, dodaje, jasno da im niko neće pomoći i više ne očekuju nikakvu podršku. „Nisu doživeli nikakvu zahvalnost za svoju žrtvu. Samo vide da su drugi za njih nezainteresovani.“

Kakva je ta „generacija korone“ i koliko se razlikuje od prethodnih generacija? Kako pandemija utiče na njihov karakter? Ako to želite da saznate, pozovite Klausa Hurelmana. On je profesor javnog zdravstva i obrazovanja na Školi upravljanja Herti u Berlinu i važi za jednog od glavnih nemačkih istraživača kada je reč o pitanjima mladih. On je i koautor „Šelove studije“ o mladima, koja već decenijama opipava puls mladima generacijama.

-pročitajte još: Mladi u doba korone: Povratak u „hotel mama“

Gubitak kontrole s posljedicama za budućnost

Hurelman kaže: „Deca i mladi u pandemiji imaju osećaj da više nemaju kontrolu nad sobom. Nisu sposobni da kontrolišu i planiraju sopstveni život i zato upadaju u psihičku rupu u kojoj im je potrebna podrška i pomoć. A oni koji su i pre pandemije bili osetljivi, pesimistični i oprezni, oni su sada još više pogođeni.“

U Nemačkoj živi gotovo 2,3 miliona mladih uzrasta od 15 do 17 godina. Hurelman na osnovu ispitivanja procenjuje da je oko trećine njih zbog pandemije postalo veoma nesigurno, a to se odrazilo i na njihov uspeh u školi.

Dobrim radom u obrazovnim institucijama to se može nadoknaditi, ali to će u budućnosti biti herkulovski zadatak. On počinje već i ponovnim uvođenjem mladih u život u analognom svetu.

Najvažnija faza života poremećena pandemijom

Ako su digitalne platforme dve godine bile jedini način za uspostavljanje kontakata, to može dovesti do ograničenja u razvoju, ocenjuje Hurelman: „Ne mogu da osetim miris druge osobe, ne mogu da je dodirnem. Ne vidim njenu auru, ne znam kako se kreće. To osiromašenje impulsa dovodi do toga da u slučaju stvarnog kontakta mladi ljudi više ne znaju kako da se ponašaju, kako da gledaju druge u oči.“

Klaus Hurelman kaže i to da među mladima ima i pobednika u pandemiji korone: to su oni koji imaju odgovarajući mentalitet, koji su se aktivno prilagodili, brzo usvojili nova pravila i samoinicijativno reorganizovali svoj svakodnevni život kako bi povratili kontrolu.

Ipak, ako postoji neka faza života u kojoj pandemija može da ima fatalne posledice, onda je to, naglašava – pubertet: „To je centralna razvojna faza s pitanjima kao što su: gde su moje granice, kako da se otrgnem od roditelja i ko sam uopšte ja? Čak su i prvi intimni kontakti, koji se događaju u tom uzrastu, odloženi. Odrasli su ta pitanja ostavili iza sebe, pronašli su se i znaju svoje prednosti i mane. A mladima je sve to blokirano zbog korone.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.