Pokušaj da se odnosi Evropske unije sa Ruskom Federacijom vrate u normalnost sada se može smatrati trajnim neuspehom. Drugačije se ne može oceniti rezultat razgovora predstavnika EU za spoljne poslove Žosepa Borelja i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.
Konferencija za štampu ove dvojice diplomata pretvorila se u lekciju o drskosti i neuspehu. Borelj je povremeno delovao kao đak koji se nije spremio za test. Lavrov, već poznat po tome da ne štedi svoje pregovaračke partnere, Borelju je čak oduzeo političko dostojanstvo:
Evropska unija je nepouzdana. Zemlje EU poput Nemačke i Francuske ponašaju se arogantno prema Rusiji i odbijaju da pruže važne informacije za razjašnjavanje slučaja Navaljni. U Španiji postoje politički motivisane sudske presude protiv katalonskih separatista. Ovo je samo deo salve optužbi i laži kojima se Lavrov obrušio na Borelja - koji mu na to nije ništa odgovorio. Tamo gde je samo kontrolisani izliv besa možda mogao zaustaviti zahuktalog gospodina Lavrova, Borelj je pokušao s ljubaznošću.
Boreljeve muke
Dok su njih dvojica izvodili ovaj tužni pozorišni komad na otvorenoj sceni konferencije za novinare, rusko Ministarstvo spoljnih poslova koje vodi Lavrov, kompletiralo je poniženje. Troje diplomata iz zemalja EU proterani su iz Rusije jer su navodno učestvovali u protestima protiv zatvaranja i osude kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog. Tri pogođene države Nemačka, Poljska i Švedska - to odlučno poriču, a Žosep Borelj - barem nešto - svoj protest je uputio pismenim putem.
Dakle, najkasnije od petka popodne bilo je jasno da je Boreljova misija doživela debakl. Ali, glavni diplomata EU je imao samo još nekoliko sati u Moskvi. On je morao nešto da uradi - da se sastane s predstavnicima Navaljnvog tabora ili da pokuša da situaciju ispravi javnim nastupom u Rusiji. Čak bi i prevremeni povratak u Brisel bio zamisliv, takav prekid putovanja sigurno bi bio jasan signal.
Još pre Boreljovog diplomatskog silaska u pakao, skeptične diplomate su se pitali šta bi takvim putovanjem uopšte moglo da se postigne i da li je presuda protiv Navaljnog možda dovoljan razlog da se ono otkaže? Zabrinuti posmatrači podsetili su da je rukovodstvo Kremlja u nadmoćnoj poziciji - a da Borelj u ruci nema ništa i da je zbog toga postojala opasnost da ga tamo izblamiraju.
Nažalost, pokazalo se da je sve to bilo istinito. Evropska unija sada se suočava s možda najvećim neuspehom u svojoj još uvek mladoj istoriji diplomatije.
Dalje sankcije neizbežne
To ne može i neće ostati bez posledica - EU za nekoliko sedmica hoće da temljeno razmotri svoju strategiju prema Rusiji. U svakom slučaju, Kremlj očito ne želi odnose s EU zasnovane na principima pravičnosti i jednakosti. Dakle, EU će radi samopoštovanja morati da se ograniči na ono što je nesporno i što žele obe strane: trgovina, isporuka energije, suzbijanje pandemije, kontakti između organizacija civilnog društva. To nije zanemarljivo, ali je naravno daleko manje od onog što je moguće.
Ruka koju je Žosep Borelj demonstrativno pružio Moskvi, grubo je odbačena. Kada se razgovaralo o uvođenju novih sankcija zbog nepravde prema Navaljnom, neke vlade EU su to kočile. Sada kada se Borelj vraća iz Moskve posle svega, dalje sankcije su neizbežne. Dakle, još se nije stiglo do dna.