Davos: Podsticaj, ali bez odgovora

U Davosu je postavljeno mnogo interesantnih pitanja. Da li je normalno, pitao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi, da špekulanti u jednoj jedinoj transakciji kupe 15 odsto svetskog tržišta kakaa, a da za to ne plate nijedan cent? Milijarder Azim Premji iz Indije pitao je da li je moguće da milijardu ljudi u industrijskim državama prodaje skupe proizvode tri puta većem broju ljudi u zemljama u ubrzanom razvoju, ali iz tih zemalja kupuje samo jeftine proizvode? I, na kraju, Džu Min, specijalni savetnik izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana, doveo je u pitanje celokupan zapadni privredni model.

Odgovori uglavnom nisu otišli dalje od „moralo bi“, „trebalo bi“, „moglo bi“. Pri tom je pristup osnivača Foruma, Klausa Švaba, potpuno ispravan: Na Forumu čovek treba stvari da povezuje i traži sveobuhvatna rešenja.

Kako do prosperiteta?

Trenutno 16 odsto svetskog stanovništva troši 80 odsto svetskih izvora. Narednih godina, potražnja za vodom, namirnicama i energijom porašće za 30 do 50 odsto. Šta se dešava kada rast cena i neizvesna budućnost primoraju ljude da izađu na ulice, ovih dana se može videti u Severnoj Africi.

Samo uravnoteženi, dugoročni rast može obezbediti prosperitet milijardama ljudi. To za razvijene zemlje znači: One moraju od svog blagostanja nešto da daju. U Davosu to niko nije tako rekao. Ipak, posle krize svi su uvideli da više ne može da postoji samo „blagostanje na kredit“. U skladu sa tim, Klaus Švab je zahtevao „okretanje ka manjem“. I nemačka kancelarka Angela Merkel razvila je viziju u tom pravcu, govoreći o „globalnoj odgovornosti“. Ali to su još uvek samo reči - primena zahteva radikalnu promenu načina razmišljanja.

Još uvek se privređuje i vodi politika prema šablonima mišljenja prošlog veka. Time je mogla da se suzbija velika kriza, ali ništa više od toga. Potrebno je nešto sasvim novo. Ko govori o dugoročnom privređivanju, poput Angele Merkel, time ne misli na anglosaksonski model stvaranja vrednosti za akcionare. To je bilo plodno tlo za ekscese na finansijskim tržištima. Sve za dobrobit akcionara – to ne može biti privredni model 21. veka.

Ali šta mi želimo? Kratkoročnu težnju za dobitom ili dugoročno opšte dobro? To će biti velika debata u godinama ispred nas. Davos je u svakom slučaju dao podsticaj za razmišljanje, ali nije dao odgovore.

Autori: Henrik Beme / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković