1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Danska hoće da „izvozi“ tražioce azila u Afriku

5. jun 2021.

Danska je prva zemlja EU koja zvanično planira da otvara azilantske centre van svoje teritorije, recimo u Africi. Ali, za sada ne mogu da nađu zemlju koja bi pristala da se u njoj otvori izbeglički kamp.

https://p.dw.com/p/3uSwf
Iz jednog danskog deportacionog centra
Iz jednog danskog deportacionog centraFoto: Reuters/A. Kelly

Nigde drugde u EU ne postoji zakon koji dopušta izmeštanje čitave procedure traženja azila van sopstvene teritorije. Danski parlament je u toj oblasti doneo pionirski zakon. Ideja je prosta – kada se neko pojavi na danskim granicama, tražeći azil, biva prebačen u neku daleku zemlju u kamp, da tamo čeka ishod postupka. Tek ako mu je azil odobren, može da dođe u Dansku.

Ipak, zvanični Kopenhagen još nije našao partnera za takav poduhvat – nijedna zemlja za sada ne želi da bude poprište tog eksperimenta.

Vladajuće Socijaldemokrate u Danskoj pod premijerkom Mete Frederiksen sprovode politiku čiji je cilj „nula zahteva za azil u Danskoj“. Nedavno je i sirijski glavni grad Damask proglašen sigurnom zonom pa se i tamo mogu deportovati izbeglice iz Danske. Deo politike je i prinudno raseljavanje izbeglice iz pojedinih danskih gradova gde naselja navodno liče na „geto“.

Kamp u Africi?

EU je kritikovala nove planove danske vlade: „Delimo zabrinutost visokog poverenika UN za izbeglice. Izmeštanje postupka o zahtevima za izdavanje azila dovodi u pitanje fundamentalni pristup zaštiti. Ovo nije kompatibilno sa pravom EU ili sa novim Paktom o migracijama i azilu“, saopštila je Evropska komisija. Još nije odlučeno da li će se protiv Danske povesti postupak.

„Tako drastičnom i restriktivnom promenom zakonodavstva, Danska reskira domino-efekat u drugim evropskim zemljama, koje će takođe verovatno razmotriti mogućnost da ograniče zaštitu izbeglica na svom tlu“, kaže Henrik Nordentoft, poverenik UN za pitanje izbeglica zadužen za nordijske i baltičke zemlje.

No, svi pokušaji Kopenhagena da otvori centre usred Maroka, Tunisa ili Alžira – odakle dolazi veliki broj migranata kojima se retko odobrava azil – za sada su neuspešni.

Vlada u Kopenhagenu tvrdi da je trenutni sistem azila nehuman jer ostavlja izbeglice krijumčarima i tera ih opasno putovanje Sredozemljem. Danski ministar za intergraciju Matijas Tesfaje, i sam sin etiopskog migranta, kaže: „Sistem za transfer azilanata mora naravno biti uspostavljen u skladu s međunarodnim pravilima.“

Ministar Tesfaje zagovara azilantske kampove u Africi
Ministar Tesfaje zagovara azilantske kampove u AfriciFoto: Emil Helms/Ritzau Scanpix/imago images

Logika odvraćanja

U danskim se medijima se kao moguće partnerske zemlje navode Ruanda, Egipat, Eritreja i Etiopija. Međutim, pokazalo se da je navodni dogovor s Ruandom politička obmana. Ministar Tesfaje putovao je u Kigali u aprilu i potpisao sporazum koji je potom prodao javnosti kao sporazum o kampovima za tražitelje azila.

Do sada se nijedna država nije složila da uspostavi jedan od ovih centara za azil na svojoj teritoriji, zbog čega je vlada u Kopenhagenu ismejavana.

Cela stvar bila je samo teatar, kaže istraživač migracija Martin Lemberg-Pedersen sa Univerziteta u Kopenhagenu. Kad je vlada napokon objavila dokument, u njemu ništa pisalo o takvim kampovima i ministar je zbog toga morao da se pravda u parlamentu.

O ideji danskih vlasti Lemberg-Pedersen kaže: „To je krajnje neljudski i kontraproduktivan zakon. Zabrinjava što je umotan u kvazihumanitarni argument.“

Pokušaj da se upravo Ruanda privoli za političkog partnera on smatra apsurdnim. Od 2014. Izrael je tamo deportovao hiljade ljudi iz Sudana i Eritreje i vladi u Kigaliju platio 5.000 dolara po osobi. Same izbeglice u Ruandi nisu dobile pomoć i većina ih je ponovno pobegla.

Kako kaže Lemberg-Pedersen, sistem azila u Danskoj sve više se postavlja kao sistem zatvora, deportacija i totalitarnih policijskih mera. „Danska imigraciona politika se već niz godina upravlja logikom odvraćanja.“

„Prenošenje odgovornosti za tražioce azila na spoljne partnere je neodgovorno i nesolidarno“, kaže Šarlot Slente iz Danskog veća za izbeglice. Slični modeli kao oni u Australiji ili punktovi u Grčkoj rezultirali su ozbiljnim incidentima hapšenja, fizičkim nasiljem, sporim postupcima azila i nedostatkom pristupa zdravstvenoj zaštiti i pravnoj pomoći.

„Također je nejasno kako bi se upravljalo prihvatnim centrom u trećoj zemlji, jer je Danska odgovorna za zaštitu prava tražilaca azila i izbeglica“, kaže ona. Veruje da su u parlamentu glasali iz političkih razloga, naslepo, ne znajući kako da ideju sprovedu u delo.

Amnesti internešnal je upozorio da pokušaj Danske da pošalje tražioce azila u neku drugu zemlju „nije samo beskrupulozan, već potencijalno ilegalan“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu