Dan posle juče…

Masa koja je do tada oduševljeno klicala razočarano je tražila da se poljubac ponovi. Konačno se par odlučio da udovolji narodu drugim poljupcem koji je trajao 1,1 sekundu, piše Zidojče cajtung. Dakle, sve je primećeno i prokomentarisano. Bild edukuje svoje čitaoce i odgovara na otvorena pitanja.

Kako to da Kejt i Vilijam nisu morali kod matičara?
U Engleskoj je dovoljno venčanje u crkvi da bi brak bio priznat.

Šta se desilo sa njenim buketom cveća? Zašto ga nije bacila u masu, kako to inače čine mlade?
U kraljevskoj tradiciji je da se mladin buket stavi na grob neznanom junaku u Vestminsterskoj opatiji.

Zašto je Vilijem imao problema da Kejt navuče burmu na prst?
Verovatno zato što je mlada bila veoma uzbuđena: hormon stresa kortizol dovodi do taloženja vode u telu, a posledica toga je oticanje prstiju.

I kako to da je samo mlada dobila prsten i zašto ga Princ Vilijem neće nositi?
Zvanični stav iz Palate glasi da to tako želi par. Mnogi muškarci iz britanske više klase i plemstva ne nose burmu i to je znak da pripadaju višem sloju. Ni princ Filip ne nosi burmu.

Zašto Toni Bler i Gordon Braun nisu bili pozvani na svadbu?
Obojica bivših premijera, inače članovi Laburističke stranke, nisu dobili poziv zato što je, prema zvaničnom saopštenju, svadba privatna, a ne državna stvar… Znači, nije reč ni o kakvom političkom kažnjavanju.

Kako to da je Kejtina sestra i kuma Filipa nosila belu haljinu?
Prema nepisanom zakonu, belo je rezervisano samo za mladu. Ali, dve su sestre o tome postigle saglasnost – bio je to znak njihove tesne povezanosti. Inače, obe haljine je kreirala dizajnerka Sara Braun.

Terorizam u senci venčanja

Druga tema na prvim stranicama nemačke štampe je mnogo ozbiljnija – reč je o hapšenju trojice muškaraca koji su osumnjičeni da su članovi Al Kaide. List Frankfurter Algemajne Cajtung piše da će, prema navodima državnog tužilaštva, osumnjičeni danas biti izvedeni pred istražnog sudiju. Prema dosadašnjim informacijama, oni su planirali „veći teroristički napad u Nemačkoj“.

Osumnjičeni su rođeni u Maroku, poseduju nemačko državljanstvo, a žive u Bohumu, Esenu i Diseldorfu. Po svemu sudeći pripadaju najužem krugu Al Kaide u Nemačkoj. Za jednog se pouzdano zna da je obučavan u terorističkom kampu.

Pripadnici organa bezbednosti već su duže pratili njihovo kretanje. U trag su im ušli između ostalog preslušavanjem mobilnih telefona i nadgledanjem računara. U vezi sa Al Kaidom u Nemačkoj u poslednje vreme su u više navrata objavljivane informacije da su planirani atentati, između ostalog i najave džihadiste Bekeja Haraša. Ovaj Marokanac iz Bona takođe je pripadao Al Kaidi – 2010. je poginuo u oružanim sukobima u Avganistanu.

Priredila: Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević