Dan Evrope: nemački kancelar za Zapadni Balkan u EU

Potrebna nam je geopolitička, proširena i reformisana Evropska unija, otvorena za budućnost, poručio je u svom govoru pred Evropskim parlamentom u Strazburu nemački kancelar Olaf Šolc.

Jedinstvo EU pred ruskim agresorskim ratom protiv Ukrajine on je ocenio kao iskustvo na kome bi mogla da se zasniva geopolitička Evropa. To po njemu podrazumeva „mnogo bližu integraciju naših odbrambenih napora i razvoj integrisane evropske odbrambene privrede“.

Zajednička nabavka municije za Ukrajinu, kao i bliža saradnja sa NATO pravi su pristupi koje bi, kaže, trebalo „produbiti i ubrzati“.

-pročitajte još: Manuel Saracin: Nove šanse za Zapadni Balkan

Novi „teškaši“ sa Globalnog juga

Zemlje tzv. Globalnog juga Šolc je nazvao „novim partnerima EU“. Njihove brige i legitimne interese trebalo bi, kako naglašava, shvatiti ozbiljno. Evropa zato mora da radi na sigurnosti u snabdevanju hranom i smanjenju siromaštva, ali i da „održi obećanja koja smo dali kada je reč o zaštiti klime i životne sredine“.

Nemački kancelar naglasio je da su brzo potrebni novi sporazumi o slobodnoj trgovini. A u odnosima s Kinom, on je kao moto izneo „pametno uklanjanje rizika“.

Prema kancelarovim rečima, u Aziji, Africi i južnoj Americi pojavljuju se „novi ekonomski, demografski i politički teškaši“. Čak bi i proširena EU, sa možda 500 miliona građana, činila samo pet odsto svetske populacije, naglasio je Šolc.

On je istovremeno pozvao da se prevaziđu posledice kolonijalizma. To mora da bude „suštinska karakteristika svakog evropskog partnerstva sa zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike“.

„Opredelili smo se za veliku Evropu“

Zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija i Gruzija trebalo bi da postanu deo Evropske unije, kaže kancelar i naglašava: „Opredelili smo se za veliku Evropu“. Reč je o „trajnom obezbeđivanju mira u Evropi posle prekretnice koju označava ruski agresorski rat“.

Šolc je ujedno ocenio da je zaštita demokratskih principa i vladavine prava unutar EU od suštinske važnosti. Sposobnosti Evropske komisije u Briselu bi zato, smatra kancelar, trebalo da budu ojačane kako bi ona „uvek mogla da pokrene postupak ako su narušene naše osnovne vrednosti: sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i zaštita ljudskih prava“.

Klimatska neutralnost – „verovatno najveći zadatak“

Što se tiče migracija, Olaf Šolc se založio za brz sporazum o evropskom sistemu azila i za bolje mogućnosti redovnog useljavanja, uz istovremenu zaštitu spoljnih granica.

Klimatska neutralnost je po njemu „verovatno najveći zadatak“. On je to uporedio to s industrijskom revolucijom. Pritom bi, naglašava, mogućnosti koje to otvara trebalo da osete i građani u svom svakodnevnom životu – na primer kroz niže cene električne energije iz obnovljivih izvora, više punionica za električna vozila i nova radna mesta.

Važno je ambiciozno oblikovati promenu i istovremeno nikoga ne ostaviti iza sebe, zaključio je nemački kancelar pred Evropskim parlamentom u Strazburu.

idj (kna)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.