Dajana bila u vezi sa Žiskarom Destenom?

Bečki Di prese, baš kao i nemačka štampa, danas izveštava o novom romanu bivšeg francuskog predsednika Valerija Žiskara Destena. U tom romanu ima jedna romansa koja deluje toliko ubedljivo da čitalac ne može da se otme utisku da je ona autobiografskog karaktera. Knjiga „Princeza i predsednik“ opisuje, naime, strastvenu ljubav između francuskog šefa države, u romanu nazvanog Žak-Anri Lambertje, i velške princeze po imenu Patriša, ljubav koja je buknula nakon samita grupe G7 u Londonu.

„Narator u romanu, izmišljeni francuski predsednik, piše u prvom licu jednine o tome kako je kada je na večeri povukao stolicu da bi pomenuta dama sela, ona njemu uputila značajan pogled. Drugi put ga je ’pogled sivih očiju’ pogodio poput groma kada joj je poljubio ruku. Sve navodi na pokojnu princezu Dajanu.

’Moja glava bila je u vatri, moje srce je drhtalo od sreće, kada sam se vratio u Jelisejsku palatu’, pripoveda junak Destenovog romana. Ima i šta je rekla romaneskna britanska princeza, naime:

’Dve nedelje pred naše venčanje, moj budući suprug mi je rekao da ima ljubavnicu i da je odlučio da i posle venčanja nastavi odnos sa njom’. Čitalac nesvesno odgoneta da su suprug i ljubavnica Čarls i Kamila. Tako je Žiskar podgrejao glasine da je svojevremeno imao nešto sa Dajanom. Knjiga će sigurno imati dobar tiraž.

Građevinski skandal u Bonu

„Bon u milionskoj klopci“, naslov je opširnog članka koji je danas objavio Viner cajtung. Dopisnik tog lista je obišao „Svetski kongresni centar Bon“ koji se gradi od 2006. i još nije gotov. Oko tog centra se ispleo građevinski skandal zbog koga, kako piše taj list, gradonačelnica Bona Berbel Dikman ne mora da podnese ostavku samo zato što posle 15 godina na toj funkciji ionako mora da ode za nekoliko nedelja.

„Kada je počela gradnja ’Svetskog kongresnog centra’, svet je u bivšoj nemačkoj prestonici još izgledao ružičasto. Zgrada bivšeg Bundestaga preuređena je u centar za konferencije koji i danas dobro funkcioniše. No, pored te zgrade, počela je gradnja kongresnog centra za 5.000 posetilaca i hotela sa 352 kreveta.

Troškovi gradnje su najpre iznosili 139 miliona evra. Zatim je advokat i tzv. ’nezavisni savetnik’, izvesni Mihael Tilber, izdejstvovao da se među mogućim investitorima prednost da južnokorejskoj firmi ’Investor SMI hjundai korporejšn’. Ta firma se najpre obavezala da će uložiti 40 miliona sopstvenog kapitala, pa je dobila kredit lokalne štedionice od 74,3 miliona, kao i 36 miliona od pokrajine Severne Rajne Vestfalije.

Tada još nikome nije smetalo to što je ’Investor SMI’ itd. firma sa puno filijala širom sveta i veoma komplikovanom organizacionom strukturom, baš kao što tada još niko nije pravio problem oko toga što je šef firme Man-Ki Kim, umesto obećanih 40, doneo samo 10 miliona evra. Ostale strane su dale novac i gradnja je tekla kao podmazana, sa dobrim izgledima da se objekat otvori 2010. godine. A onda se, u martu ove godine, ispostavilo da su se troškovi gradnje – navodno zbog neizbežnih promena planova – povećali za 60 miliona na čitavih 200 miliona evra.

Onda je nađen novi investitor – južnokorejska firma ’Honua’, sa sedištem na Havajima. Ona se odmah istakla uplatom nedostajućih 32 miliona evra. Posle toga je šef prvobitnog investitora, Man-Ki Kim, svoj udeo u vlasništvu nad Svetskim kongresnim centrom od 94 procenta, dao pod kauciju izraelsko-holandskoj firmi ’Arazim’ čije je sedište na Kipru.

A onda se prošle nedelje kao novi faktor u čitavoj stvari pojavio – Savezni kriminalistički ured, koji je u raciji izvršenoj širom Nemačke pretresao najmanje 14 stanova.

Jedan funkcioner firme ’Investor SMI’ i arhitekta Jong-Ho Hong, ali i advokat i ’nezavisni savetnik’ sa početka ovog teksta, Mihael Tilberg, smešteni su u istražni zatvor. Hong je već priznao da je u čitavoj aferi obilato plaćan mito. Glavni maher u čitavom poslu, Man-Ki Kim, nalazi se u bekstvu. Mnoge građevinske firme koje učestvuju u zidanju Svetskog kongresnog centra obustavile su rad. Ukoliko se ne nađe neko rešenje, nedovršena zdanja će preko zime ostati prazna, što bi moglo imati katastrofalne posledice.

Grad Bon to pokušava da spreči po svaku cenu, ali grad niti je partner investitora niti graditelj za sebe, tako da nema direktan uticaj na događaje. Sve bi moglo skupo da košta i poreske obveznike: prema pisanju lokalnog lista ’Boner ancajger’, potpisivanjem posebnog ugovora, opština je postala garant za slučaj da neka od strana koje su podigle kredite – zakaže. Gradska uprava to nije želela da komentariše“, piše Viner cajtung.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković