Da se ne ponovi 2014?
4. februar 2019.
Poplave koje su maja 2014. godine pogodile BiH i region ostavile su za sobom pustoš i katastrofu širih razmera. Više od 20 ljudi je poginulo, dok su desetine hiljada morale da napuste svoje domove. Uništeni su mnogi stambeni objekti, privredna preduzeća, proizvodni pogoni, poljoprivredna dobra i saobraćajnice, a štete su procenjene na oko četiri milijarde evra. Na adrese nadležnih struktura vlasti tada su upućeni brojni prigovori, od izostanka pravovremene reakcije do neadekvatne organizacije postojećih službi.
Direktor Federalne uprave Civilne zaštite Fahrudin Solak smatra da se negativna iskustva iz 2014. godine ne mogu ponoviti. On za DW ističe da su timovi Civilne zaštite na terenu već od petka (1.2.) kada su se pojavili prvi olujni vetrovi, a odmah potom i kiše.
„Sve naše službe od početka krize su na terenu i uspešno rade na otklanjanju posledica ovih nepogoda. Što se tiče količine padavina, odnosno vremenskih uslova, 2014. godina se neće ponoviti, a što se tiče naših službi, mi smo spremni, za svaki slučaj. Već od petka izdajemo određena upozorenja, a ostvarena je i dobra koordinacija i sa drugim službama koje su na terenu. Situacija je pod kontrolom i nema razloga za brigu ili paniku", kaže Solak.
Civilna zaštita sanira posledice
2014. godine na terenu su bili i pripadnici Oružanih snaga BiH, u saniranju posledica bilo je uključeno više državnih, entitetskih i kantonalnih ministarstava, ali je ukupna koordinacija između opština, kantona i entiteta, prema mišljenju kritičara, mogla biti mnogo bolja. Direktor Federalne uprave Civilne zaštite veruje da je situacija danas drugačija.
„Sve strukture su na terenu i mislim da ovoga puta neće biti potrebna akcija vojske. Situacija je bolja nego što je bila na početku krize u nedelju (3.2.). Mi smo na terenu i bavimo se otklanjanjem posledica, pre svega uklanjanjem vode i mulja iz poplavljenih objekata", kaže Fahrudin Solak.
Kako pravdati troškove bez budžeta?
Saniranje posledica mogla bi ugroziti neodgovorna politika, jer vlasti u Federaciji BiH još nisu usvojile budžet. Solak je i ranije upozoravao na ovaj problem, jer bi se nedostatak sredstava mogao osetiti na terenu, posebno u ovakvim situacijama.
„Mi smo možda već trebali interventno delovati prema ovim opštinama koje su proglasile stanje prirodne nesreće, kako bi mogli angažovati dodatnu mehanizaciju, što je zbog nedostatka budžeta prilično otežano. Videćemo kako dalje. Mi smo trebali prestati raditi već 1. januara, s obzirom na činjenicu da budžet nije usvojen. Sada ne znamo na koji način ćemo pravdati sve ove aktivnosti nakon 1. januara, ne znamo kako pravdati troškove. Ljudi nisu osigurani i ne daj bože da se nekom nešto dogodi, ali njihova spremnost da pomognu ugroženima nijednog trenutka nije dovedena u pitanje", kaže Solak.
I urednica u Dnevnom Avazu Senka Kurt ne veruje da se može ponoviti 2014. godina, ali samo zato što meteorolozi najavljuju stabilizaciju vremena. Kaže da su dvodnevne kiše ponovo zatekle BiH nespremnu, jer „nadležni nisu naučili nijednu lekciju".
„Pitanje je gdje su i kome otišle silne pare koje smo dobijali nakon poplava iz 2014, a koje su navodno trebale biti namijenjene zaštiti od ove nepogode. Pitanje je šta bi se dogodilo da se trenutni kišni talas nastavi, s obzirom na blokadu federalnog budžeta i upozorenja iz Civilne zaštite. Ta naša nespremnost postaje već poslovična", kaže Senka Kurt za DW.
Senka Kurt: „Stravičan je nemar vlasti"
„Zimi smo nespremni na sneg, kad se sneg otapa nespremni smo na poplave, leti na vrućine, nespremni na virus gripe, nespremni da odlučimo koji jezik će nam deca učiti u školi... Stavičan je nemar vlasti, ma ko one bile, kada su u pitanju ljudski životi u BiH. Svedočimo i večeras da su neki ljudi ostali bez krova, da su ugroženi ljudski životi, da klizišta postaju aktivna, i tome nema kraja. Svake godine iznova ista priča, kao da se ovoj zemlji samo loše stvari ponavljaju. Dobre malo ili nikako", kaže Senka Kurt.
Mnoge reke izlile su se u nedelju (3.2.) iz korita što je stanovništvu u BiH pričinilo brojne nevolje. Najteže je bilo u Hadžićima, nekim Zeničkim naseljima, Bugojnu, Šipovu, Općini Jezero, ali i Busovači, Kiseljaku i Kaknju gde je proglašena vanredna situacija. Poplavljene su desetine kuća, privredni objekti, a oštećene su i saobraćajnice. Mnogi regionalni, ali i magistralni putevi, posebno u Srednjoj Bosni, bili su neprohodni. Reke Bosna u Doboju i Vrbas u Banjaluci prešle su kotu redovne odbrane od poplava, ali se nisu izlile. U porastu je bila i reka Sava u Brodu i Šamcu.