Da li će NATO braniti Ukrajinu?

„Svaka buduća ruska agresija protiv Ukrajine imaće visoku cenu i ozbiljne političke i ekonomske posledice po Rusiju“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na sastanku ministara spoljnih poslova u Rigi.

Stoltenberg je svestan da NATO nema direktan način da uvede sankcije, ali je naglasio da je ta alijansa najvažniji transatlantski sto za kojim se dogovaraju politike. Ukrajina doduše nije članica NATO, ali Stoltenberg obećava podršku.

-pročitajte još: Novi nivo eskalacije

Dok Norvežanin upozorava da je Rusija „potcenila rešenost“ članica NATO da uvedu sankcije posle aneksije Krima, može biti da je upravo NATO precenio te sankcije kao sredstvo odvraćanja. Naposletku, NATO je usred debate o tome kako da reaguje na novo grupisanje ruskih trupa na granici Ukrajine.

„Sramota me što je tek nekoliko zemalja u poslednjih pet godina stvarno bilo sposobno i voljno da podrži Ukrajinu vojno“, kaže za DW letonski šef diplomatije Artis Pabriks. Ukrajina je, dodaje, nacija koja „ustaje za svoje granice, za svoje slobode“.

-pročitajte još: Diskusija oko borbenih dronova Ukrajine

Na opaske da se uzdržavanje od prodaje ili doniranja oružja Ukrajini može videti kao prilog miru, Pabriks protivreči: „Mi u stvari igramo kako Kremlj svira“, kaže on. „To nas ne približava sigurnosti i miru. Trebalo bi da podržimo Ukrajinu.“

Pozivi na razmeštanje trupa

Članice NATO se čak nisu mogle dogovoriti šta manevri ruskih trupa uopšte znače, pa ni kakav jedinstven odgovor treba da bude.

Gustav Gresel iz Evropskog saveta za međunarodne odnose veruje u najgori scenario i poziva članice NATO da nađu zajednički jezik. „Ruska vojska ozbiljno priprema i planira invaziju“, tvrdi on za DW.

Doduše, drugo je pitanje, kaže Gresel, da li će ruske trupe stvarno preći granicu. Kako Gresel tumači, ruski predsednik Vladimir Putin je čovek koji ne voli rizik pa prema tome može biti odvraćen od invazije. Još bi bolje bilo, dodaje ovaj uposlenik briselskog trusta mozgova, da su saveznici naoružali Ukrajinu nakon aneksije Krima.

„Izgubili smo sedam godina u beskrajnim debatama o tome šta treba ili ne treba da uradimo“, jadikuje Gresel. „Moram da posebno okrivim Evropljane što su u toj raspravi bili proklete kukavice. Ali sada je tako kako je. I šta da radimo sada?“

Dodaje da „dekorativne sankcije“ nisu dovoljne, poziva na ukidanje Severnog toka 2 i razmeštanje jakih trupa u Ukrajini, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. „Putin je verovatno uračunao određene ekonomske sankcije koja očekuje. Moramo da budemo robusniji“, poziva Gresel.

Oštro i iz SAD

Slično razmišlja i Jan Bžežinski iz Atlantskog saveta. Sin čuvenog Zbignjeva Bžežinskog bio je ranije zamenik pomoćnika američkog sekretara za odbranu, zadužen za Evropu i NATO.

Bžežinski za DW kaže da je upravo oklevanje dopustilo da Rusija iznenadi „invazijom na Gruziju, Krim pa na istočnu Ukrajinu“. „U toku je bitna i skupa vojna mobilizacija koju je naredio Putin, smatrajući da je ukrajinska nezavisnost šamar ruskoj istoriji. Bilo bi neodgovorno sanjarenje da se odbaci mogućnost još jednog napada na Ukrajinu.“

Dok Bžežinski i Gresel zagovaraju gomilanje NATO trupa na ruskim granicama, Elizabet Brou iz Američkog Enterprajz instituta preporučuje nešto drugo. Kaže, pokazivanje mišića od strane NATO bi Rusiji samo donelo određenu podršku u globalnom javnom mnjenju.

Umesto toga, predlaže Brou, ukoliko ruska vojska krene, vlade članica NATO treba da se spreme da smesta ponište vize i dozvole boravka za ruske građane. „To bi imalo razorni efekat“, kaže ona, a Putin bi bio pod pritiskom svojih bogatih prijatelja koji putuju i poslom i zarad uživanja. Prema Brou, računica za Putina bi se smesta promenila, bez rizika da se pripuca.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.