Da li Ukrajina sme nemačkim oružjem da napada Rusiju?

Već mesecima se u Nemačkoj raspravlja o tome treba li Ukrajini isporučiti krstareće raketa Taurus. U sredu uveče (17. januar) nemački Bundestag glasao je o tome i velikom većinom glasova odbacio odgovarajući predlog opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU), koji su od savezne vlade tražila da „konačno i odmah obezbedi Ukrajini operativne krstareće rakete ’Taurus’ u najvećoj mogućoj meri“.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, ruska vojska gotovo svakodnevno napada ukrajinske gradove artiljerijom, projektilima i bespilotnim letelicama. Zauzvrat, Ukrajina granatira vojne ciljeve na teritorijima pod ruskom okupacijom, recimo na Krimu.

Ali, napadnuti su i neki ciljevi u samoj Rusiji, recimo u regionu oko strateški važnog grada Belgoroda, na oko 30 kilometara od ukrajinske granice. Prema ruskim informacijama, 30. decembra 2023. u Belgorodu je, prilikom ukrajinskog bombardovanja, poginulo 25 ljudi.

U skladu s međunarodnim pravom

Ti napadi su u načelu u skladu s međunarodnim pravom, kaže Volf Hajnčel fon Hajneg, stručnjak za međunarodno pravo na Evropskom univerzitetu Vijadrina u Frankfurtu na Odri. U međunarodnim oružanim sukobima „nijedna strana u sukobu nije obavezna da ograniči neprijateljstva samo na sopstvenu teritoriju“, ukazuje on za DW. „Naprotiv, legitiman je cilj oslabiti protivničke snage i napasti ih, kako direktno, tako i druge legitimne vojne ciljeve“, kaže nemački stručnjak.

Čak i ako pritom poginu civili, to bitno ne menja pravnu situaciju, smatra Fon Hajneg: „Iako direktni napadi na civile i civilne objekte ostaju zabranjeni, to ne znači da se uvek može izbeći da oni stradaju.“

Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje „napade na legitimne vojne ciljeve ako se može očekivati da će takozvana kolateralna šteta biti izrazito nesrazmerna očekivanoj vojnoj prednosti“, ali Fon Hajneg misli da to nije slučaj s ukrajinskim napadima na ciljeve u Rusiji.

Nemačko oružje protiv zabranjenog napadačkog rata

S jedne strane, još nije jasno da li je u napadima na Rusiju korišćeno i oružje sa Zapada, a s druge, to je ključno pitanje za zapadne saveznike Ukrajine.

Tako, recimo, nemački kancelar Olaf Šolc ne želi da isporuči Ukrajini krstareće rakete dugog dometa Taurus. One važe kao jedno od najmodernijih raketnih oružja kojima Zapad raspolaže i dometa su do 500 kilometara. Šolc strahuje da bi njima mogli da budu napadnuti ciljevi u Rusiji, čime bi Nemačka mogla direktno da bude uvučena u rat.

Ali, čak i da se koristi nemačko oružje, to iz perspektive međunarodnog prava ne bi bio problem, tvrdi Volf Hajnčel fon Hajneg. Ruska invazija u februaru 2022. bila je „jasan slučaj zabranjenog, napadačkog rata, tako da je trećim državama poput Nemačke (…) dozvoljeno da pomognu žrtvi agresije, pa i isporukama oružja.“ U tom smislu za međunarodno pravo „ne igra nikakvu ulogu“ da li se to oružje onda koristi protiv ciljeva u Rusiji.

Pritisak Zelenih i Demohrišćana na kancelara

Nije samo Ukrajina ta koja traži od nemačke vlade da isporuči Taurus. I u Nemačkoj raste pritisak na kancelara Šolca da pristane na isporuke.

Sara Nani, poslanica u Bundestagu zadužena za pitanja odbrane iz redova Zelenih, stranke koja je deo koalicione sa Šolcovim Socijaldemokratama (SPD) i Liberalima (FDP), ide i korak dalje. U razgovoru za DW ona se izričito zalaže da se Ukrajini dozvoli napad na rusku teritoriju, uključujući i korišćenje nemačkog oružja.

Što se tiče mogućih posledica po Nemačku, ona kaže: „Naravno, uvek se bojim da bi Rusija mogla da proširi svoj rat na NATO, a time i na Nemačku. Međutim, to ne zavisi od toga šta isporučimo ili ne isporučimo. To samo zavisi od toga šta će Putin da odluči.“

Takvo otvoreno zagovaranje većeg nemačkog angažovanja u ratu još uvek je prilično novo u Nemačkoj. Ali, na pitanje DW, Roderih Kizeveter, političar opozicione CDU zadužen za pitanja bezbednosti, takođe podržava tu ideju. „Napadi Ukrajine na vojne ciljeve na ruskoj teritoriji ne samo da su prema međunarodnom pravu dozvoljeni, oni su i vojno-strateški apsolutno razumni“, kaže Kizeveter.

Taj političar smatra da je pritom nebitno da li će biti korišćeno i nemačko oružje, „jer je to onda ukrajinsko oružje. Ukrajina treba samostalno da odluči o upotrebi oružja koje joj je stavljeno na raspolaganje i da omogući najefikasniju upotrebu oružja.“ To Nemačku ne čini aktivnim učesnikom u ratu, kaže Kizeveter.

Na taj način opozicioni nemački političar protivreči idejama koje navodno kruže u vladinim krugovima da bi Nemačka mogla da isporuči Taurus Ukrajini, ali tek nakon što mu tehnički ograniči domet i uz uslov da se njime ne gađaju ciljevi u samoj Rusiji.

Upozorenje bivšeg nemačkog generala

Važnije je, međutim, pitanje šta Ukrajina i Nemačka žele da postignu projektilima Taurus i koji je na kraju krajeva cilj celokupne podrške Ukrajini.

Dok Kizeveter veruje da je deklarisani ukrajinski cilj ponovnog zauzimanja svih teritorija koje je Rusija okupirala, uključujući i Krim, ispravan i ostvarljiv, penzionisani brigadni general Helmut Ganzer upozorava da je to iluzija.

U intervjuu za list „Cajt“ Ganzer je objasnio: „Očekivanje da Ukrajina može da obnovi svoj puni teritorijalni integritet vojnim sredstvima bazira se na očiglednom gubitku uvida u realnost, kada se ima u vidu ogroman napor koji bi to iziskivalo, a sve manju spremnost za podršku na Zapadu.“

General Ganzer smatra da postoji velika opasnosti od uvlačenja NATO u rat ukoliko se sve stavlja na kartu „ukrajinskog pobedničkog mira“. „Odgovorna bezbednosna politika, koja mora da spreči moguću štetu po nemačko stanovništvo (što je ustavni zadatak kancelara, prim.red), ne sme da ide tim putem“, kaže Ganzer.

Kiezeveter, koji je takođe bivši oficir Bundesvera, takve izjave smatra „izrazom popuštanja i nekritičkog precenjivanja Rusije“. Ukrajina, tvrdi, „može da nastavi da pobeđuje“, ali joj je za to potrebno oružje sa Zapada i perspektiva članstva u NATO. O tom pitanju rasprava u Nemačkoj još nije okončana.

Ovaj je tekst originalno objavljen na nemačkom jeziku.