Da li su Nemačka i Turska postigle sporazum o deportacijama?

Nemačka planira dalje deportacije nakon što je prošle nedelje u Tursku deportovano prvih 200 turskih državljana, a nemačka vlada je „u stalnom kontaktu" s vladom u Ankari, takođe kada su u pitanju „operacije vraćanja".

Tokom vikenda, ovo je bila kratka izjava nemačke vlade na upit više nemačkih medija koji su ostali zatečeni kontradiktornim tvrdnjama Berlina i Ankare o navodno postignutom sporazumu o deportaciji turskih državljana bez prava boravka u Nemačkoj.

„Ne postoji nikakav sporazum o deportaciji 500 turskih državljana nedeljno", poručio je kabinet turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u subotu.

Jedan portparol turskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da deportacije nisu bile tema razgovora nemačkog kancelara Olafa Šolca i turskog predsednika na marginama Generalne skupštine UN prošle nedelje u Njujorku.

Deportacije brže i efikasnije

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer, u čijoj nadležnosti je proces deportacije osoba bez prava boravka u Nemačkoj, na upit medija rekla je da Nemačka vodi intenzivne pregovore sa svim zemljama u koje se vrši deportacija, „pa i s Turskom". Ona je istovremeno odbila da navede detalje zbog „poverljivosti razgovora".

Ipak, Fezer je u petak u intervjuu za medijsku kuću Funke naglasila: „Sada smo postigli da se povratak u Tursku može obaviti brže i efikasnije i da Turska može brže da primi građane kojima nije dozvoljeno da ostanu u Nemačkoj".

Turski potražioci azila na trećem mestu

Broj podnosilaca zahteva za azil iz Turske poslednjih godina se drastično povećao. Prema tvrdnjama organizacije za zaštitu ljudskih prava Pro Azil, u velikom broju slučajeva radi se o pripadnicima nacionalne manjine Kurda koji se u Turskoj osećaju potlačenim. „Proterivanje u Tursku je u najmanju ruku neodgovorno", saopštio je Pro Azil.

U Nemačkoj je sredinom godine, oko 14.500 turskih državljana čekalo na deportaciju, a nemačka vlada, koja od početka dolaska na vlast obećava povećanje broja deportacija, želi što više sporazuma s potencijalnim zemljama u koje bi  trebalo da se vrše deportacije. Nedavno je u Kabul poslat čarter let s tridesetak Avganistanaca koji su u Nemačkoj počinili krivična dela.

Državljani Turske su po broju podnetih zahteva za azilu međuvremenu na trećem mestu, posle Sirije i Avganistana. Procenjuje se da se broj podnosilaca zahteva za azil iz Turske povećao i kao posledica razornog zemljotresa koji je pogodio Tursku 2023.

Ukidanje viza u zamenu za deportacije?

Nemački mediji spekulišu o mogućim ustupcima Nemačke Turskoj u zamenu za 500 proterivanja nedeljno. Turska već duže vreme insistira na olakšavanju viznog režima za turske državljane koji putuju u Evropsku uniju.

Nemački dnevnik Velt javlja da je Berlin oprezan s najavljivanjem novih proterivanja iz obzira prema situaciji u Ankari. Turska vlada, kako se navodi, ne želi da javnost stekne utisak da pristaje na zahteve Nemačke bez protivusluge.

Svima je u sećanju migracioni sporazum između Turske i EU iz 2016. Tim sporazumom Turska se obavezala da neće puštati izbeglice iz Sirije dalje ka Evropskoj uniji. Kao protivuslugu, EU je trebalo da ukine vize za turske državljane - što se nikada nije dogodilo.

U međuvremenu, atmosfera u Turskoj prema sirijskim izbeglicama se pogoršala. Ulje na vatru dolivaju neki turski mediji i političari koji neutemeljeno tvrde da Nemačka u Tursku namerava da pošalje osobe svih nacionalnosti kojima je odbijen azil, a ne samo turske državljane.