Da li studentski protesti postaju građanski?

Kao da neko dune u pištaljku, svakog dana u isto vreme, glavni gradski trg u Nišu u trenutku se napuni mladima. Šetaju glavnim gradskim ulicama, kroz pešačku zonu i kroz bulevare, uzvikujući u glas „hoćemo promene“, „dole diktatura“ i „o(ne)svesti se“, a kad dođu u svojoj maršuti do Kliničkog centra, čuje se samo tišina. Kako dani odmiču, izgleda da i drugi sugrađani žele promene, i da su se osvestili od izbora, spremni da pomognu studentima, pa u pištaljku sad duvaju i stari i mladi.

Sve više je sedih glava u ovoj masi, ali i roditelja sa decom koji pokazuju da mladima uvek treba pružiti podršku i stati iza njih kada je situacija beznadežna. „Ovu zemlju neko treba da gradi, da vodi, da neko živi u ovoj zemlji. Moja ćerka se školovala u inostranstvu, a kada se vratila ovde, nema posao. Pa šta sad?! Jel treba i unuke da šaljem u inostranstvo?! E zato sam ovde deco, da podržim vas“, kaže penzionerka Jadranka Jović.

Nećemo sa decom da pričamo preko skajpa 

„Kao roditelj proteste podržavam zato što sa svojim detetom želim da se viđam uživo, a ne preko Skajpa. Ne želim rijalitizaciju Srbije, želim da se deca uče da se radom, trudom i zalaganjem postižu rezultati, a ne zato što poznaješ ovoga i onoga, ili zato što si član neke opcije“, objašnjava Nikola Pejović svoje stavove. Jedna majka koja je sa svojom ćerkom došla na protest dodaje da je tu, jer želi da ona ima bolju budućnost.

Da li su ovo samo studentski ili građanski protesti, pitali smo naše sagovornike. Politikolog Cvijetin Milivojević za DW kaže: „Ovi protesti su građanski, zato što su zahtevi građanski, zato što je povod građanski i to su dva osnovna razloga.  Nažalost, građanstvo je ovde bilo uspavano od 2000. godine. Građani se organizuju i pojavljuju kada ima ozbiljnog povoda koji nije ispolitizovan. Ovde su pitanja koja nadilaze jedne izbore, tj. pobedu jedne i poraz druge strane".

Jedan od ključnih zaheva demonstranata je izlazak iz medijskog mraka, a prema rečima Milivojevića od '96, pa preko 2000. mi se nismo pomakli s mrtve tačke. „Mi na svim tradicionalnim i mejnstrim medijima gledamo kako nam je svakog dana sve bolje, a u mom novčaniku i u mojoj porodici je sve gore. I to je suštinsko pitanje svih tih građana. Jel' vi znate nekoga ko se hvali da živi bolje nego pre pet godina? A istovremeno imate rafalnu paljbu sa svih medija, pogotovo ovih koji su uzurpirali nacionalne frenkvencije. I ma kako neka televizija bila privatna, ona ne sme da zloupotrebljava ono što joj je država sa nekim uslovima dala na korišćenje“, objašnjava politikolog Milivojević.

Da se RTS zove državna televizija, prema rečima Milivojevića, građani ne bi imali šta da kažu jer je ona, kako kaže, klasična slugerajska televizija pa se nepravedno zove javni servis. "To je uvreda za zdravu logiku", dodaje Milivojević. Situacija međutim nije mnogo drugačija ni na lokalu. Vrlo kratki prilog, kratka vest sa kadrovima za pokrivanje, ili ništa. Internet portali izveštavaju o događaju sa fotografijama, ali skromno, u skladu sa svojim malim redakcijama.

Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti iz Niša, Predrag Blagojević kaže da „portali i pojedine radio stanice redovno najavljuju proteste, a prilično ažurno i sa njih izveštavaju, naročito preko društvenih mreža. Što se pomenutih tradicionalnih medija tiče, treba imati u vidu njihovu vlasničku strukturu, ali i način na koji ostvaruju veći deo prihoda. Čak i po zvaničnogm biznis registru, vlasnici dve televizije su jedan poverenik SNS za Niš, i nekadašnji ministar odbrane i jedan od ključnih ljudi SNS. On ujedno poseduje i 50% vlasništva u trećoj televiziji, a drugih 50% vlasnik četvrte televizije u Nišu koga je i Savet za borbu protiv korupcije označio kao „bliskog vlastima“ , objašnjava Blagojević i dodaje da je zbog načina finansiranja jedan ovakav medij nezavisan, ali od građana.

Društvene mreže 

Pošto tradicionalni mediji nisu okrenuti građanima, ovi protesti se sprovode pre svega zahvaljujući društvenim mrežama. Da li je to opomena svim političarima da ipak postoji način da se dođe do informacija i da se organizuju sve masovniji protesti iz dana u dan? I kakav će epilog imati ako ih elektronski mediji etiketiraju u negativnom kontekstu.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da se protesti neće tako lako održati ako nemaju podršku tradicionalnih medija i dodaje: „Ovi protesti mogu imati dva epiloga. Jedna mogućnost je da se vlast ne meša u protest, i da je tako bilo od početka oni bi se sami od sebe ugasili. Na žalost po vlast, a dobro je za proteste, vlast je počela da se meša. Hvala bogu, ne silom, ali načinom kako diskvalifikuje učesnike protesta, optužuje ih da su izdajnici, narkomani i sl. Mislim da su zbog toga protesti sve masovniji. Vlast je počela sa svih televizija da ih napada svim artirtiljerijskim oružjem, pa su i oni koji su bili nezainteresovani za proteste sada izašli na ulice“, smatra Cvijetin Milivojević.

Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava u Nišu napominje da mladi koji su započeli proteste širom Srbije  deca onih koji su učestvovali u protestima '96. i 2000. i da je važno da stanemo uz njih i iza njih ako nešto krene po zlu.

Solidarnost profesora

„Ako mi zaista ne podržimo našu decu, šta ćemo onda da radimo kao društvo? Da se školuju i da idu van, i da bude kao što su napisali na transparentima „najveća izlaznost na Horgošu i na Batrovcima"?! Solidarnost je tu jako važna. I sve manje može da se ignoriše da se svaki dan na istom mestu jedan broj ljudi okupi da kaže nešto. Ipak, po mom mišljenju nije važno ni koliki je to broj. Mnogo je važnije da ova generacija mladih zbog budućnosti ovog društva sama na svom primeru spozna i odluči da li će biti građanin ili će biti podanik“, smatra Dragan Đorđević.

Koliko je solidarnost važna pokazuje i primer profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Srđana Pešića koji je na ulici uz studente. „Gde su moji studenti, ja moram biti sa njima. To je moja moralna odgovornost. Moje mišljenje se i slaže sa njihovim. Jer svi oni koji mogu da izdrže da se zapošljavaju samo podobni, i da na klinikama i fakultetima rade samo profesorska deca, onda neka ih, nek sede kući. Jer svaki put kada zaposle jedno profesorsko dete na klinici ili na fakultetu, 50 njih ode u Nemačku. I najmanje što mogu da uradim jeste da ih podržim protestima da se ne zapošljavaju u Nemačkoj. I plašim se gde ću se lečiti  kad mi bude trebalo u starosti, moraću da idem u Nemačku da se lečim“, smatra profesor Pešić.

Zbog svega ovoga i ne čudi transparent koji nosi devojka visoko iznad glave „Imam 28 godina, ali ne i posao da to dokažem“. A to što je svakim danom sve više starijih sugrađana, Nišlija Filip Jovanović objašnjava: „To je zbog toga što je Soroš rešio da malo bolje plaća i da neke naše starije sugrađane na pravi način nagradi.“