Da li se Fejsbuk pretvara u Fejkbuk?
4. maj 2019.
Internetom još uvek kruži objava organizacije Rekonkista Nordšvaben s početka aprila, pod naslovom „Zeleni autentično počinju izbornu borbu za Evropski parlament 2019." Ispod naslova je fotografija prostorija stranke Zelenih u Donauvertu na koju su nalepljeni plakati sa sloganima „Boriti se protiv nacista svim sredstvima" i „Smrt belom nemačkom čoveku". Naravno, radi se o zlonamernoj, nameštenoj fotografiji čiji cilj je da se ocrni nemačka stranka Zelenih. Plakati su uklonjeni već iste večeri ali slika se još uvek može naći na internetu.
Ali ako želite da prosledite ovu objavu drugim korisnicima na Fejsbuku, dobićete upozorenje da "Korektiv i dpa-Faktenček sumnjaju u tačnost" ove informacije. DPA je skraćenica za Dojče pres agentur, najznačajniju novinsku agenciju u Nemačkoj. Ova agencija je samo jedna od oko 40 organizacija koje se bave proverom sumnjivih sadržaja na društvenim mrežama u Evropi.
Fejsbuk ipak uči na svojim greškama
Fotografija izbornog štaba Zelenih je samo jedan od mnogih primera ciljanog širenja neistina sa svrhom da se promene politički stavovi. Još uvek se ne zna koliko je takva propaganda efikasna. Međutim, čak i ako samo mali broj birača promeni stav zbog lažnih vesti, to bi moglo da ima veliki uticaj na ishod predstojećih izbora za evropski parlament.
Broj korisnika Fejsbuka oscilira u Evropi, ali ova društvena mreža je još uvek važna platforma za razmenu mišljenja. Semjon Rens, jedan od menadžera Fejsbuka za Nemačku, Austriju i Švajcarsku priznaje da je njegova firma kasno shvatila da postoji opasnost.
„Mi smo 2016. kod predsedničkih izbora u SAD-u loše krenuli s tom temom," kaže Rens. To je pokazao i izveštaj posebnog istražitelja FBI Roberta Mjulera u kome se tvrdi da su Rusi preko raznih kanala, uključujući i ogranizaciju Internet Research Agency (IRA) sistematski širili neistine kako bi doprineli pobedi Donalda Trumpa.
Na tribini o lažnim vestima u Hamburgu, Rens je pokušao da uveri druge učesnike da je Fejsbuk u međuvremenu preduzeo značajne korake i zadužio veliki broj saradnika da radi na tom problemu. Međutim, problem je što su im potrebni pouzdani partneri na lokalu, a njih nije lako naći čak ni u svim državama Evropske unije. Nemačka je tu donekle izuzetak jer se nemačka Savezna kancelarija za sigurnost u informatičkoj tehnici brzo odazvala pozivu Fejsbuka.
Kako doći do pravih podataka?
Dodatna komplikacija je što je Evropska unija mnogo složenija od SAD-a: ako ništa drugo, tamo od Pacifika do Atlantika u svim saveznim državama praktično vladaju isti propisi kod izbora. „Mi tu (u Evropi) imamo posla sa potpuno različitim izbornim zakonima u 28 država članica", žali se Rens. Tako je i ispalo da je tek par nedelja uoči izbora pokrenuta takozvana „Biblioteka propagande" — projekat koji korisnicma pokazuje koja politička stranka ili grupacija stoji iza određenog političkog oglasa, i koliko je za tu reklamu plaćeno.
„To je korak u pravom smeru", smatra Aleksander Zengerlaub iz fondacije Nova odgovornost iz Berlina. „Veoma smo znatiželjni da vidimo kako će to funkcionisati." Ali i tu ima problema: plaćeni oglasi političkih stranaka su samo jedna od mnogobrojnih političkih kategorija na društvenim mrežama. Pristup je ograničen za većinu tih kategorija. Doduše, određene adrese za koje se veruje da šire netačne informacije se mogu pojedinačno analizirati, ali Zengerlaub smatra kako to ni u kom slučaju nije dovoljno. „Kod kampanja dezinformacija često uopšte nije jasno ko to tačno širi tu laž i koja je njihova stvarna poruka." On traži da istražitelji dobiju neograničen pristup svim objavljenim porukama kako bi se iz tih podataka mogle dobiti kvalitetne informacije.
U susret izborima 'zatvorenih očiju'
Ovaka zahtev je razumljiv, ali nas u praksi može odvesti u neželjenom smeru. Jer upravo to je bila metoda sada zloglasne firme Kembridž Analitika koja ciljano uticala na politički stav korisnika. Fejsbuk je onda svima zatvorio pristup tim informacijama. Semjon Rens kaže da je pristup sad već ponovo dozvoljen, ali samo za određene naučnike i istraživanja. Ipak, nije još uvek jasno ko su ti naučnici pa se Zengerlaub žali da „letimo i prema evropskim izborima zatvorenih očiju."
Fejsbuk kontroliše još dve popularne društvene mreže: Instagram i Vocap (Whatsapp). Na Vocap mobilnoj aplikaciji još je teže pratiti širenje neistina.
„Ova platforma je šifrirana od početka do kraja, to znači i da podaci nisu sačuvani kod Fejsbuka", kaže Rens. Ali tu već dolazimo do principa — šta je važnije, zaustaviti neistine ili čuvati privatnost građana? Tu nije lako naći pravu ravnotežu, iako u slučaju Vocapa to nije toliko važno za evropske izbore. Na izborima u Brazilu je ta platforma igrala veliku ulogu, ali na evropskom tlu ona nije toliko raširena. Uz to je rukovodstvo Vocapa već uvelo mere kojima se ograničava prosleđivanje poruka, da bi se sprečilo nekontrolisano širenje lažnih vesti.
Trka pravih medija sa internetom
Na kraju se postavlja pitanje — ko to zapravo širi neistinite informacije. Najčešće lažne vesti dolaze sa lažnih profila korisnika, a predstavnik Fejsbuka Semjon Rens tvrdi da se takvi korisnici stalno brišu i uklanjaju. Ali problem je i u tome što sve veći broj ljudi želi da ostane „nevidljivo" na internetu i ne veruje da će Fejsbuk čuvati njihov pravi identitet.
Tu su i trolovi i hakeri koji rade za neke države ili službe kojima je u interesu da šore dezinformacije. Nažalost, izvor neistina su sve češće i oni „pravi" mediji koji praktikuju loše novinarstvo. U naporu da budu brži čak i od društvenih mreža, klasični mediji sve češće „zaboravljaju" da ozbiljno provere informacije kojima raspolažu. Uz to postoje i sasvim namerne i konkretne dezinformacije koje služe državnoj propagandi. U tu kategoriju spadaju, na primer, i antisemitski i antievropski plakati mađarskog premijera Orbana.
Nema zamene za uključen mozak
Na žalost, za ovakvim taktikama posežu i inicijative i stranke od kojih se može očekivati pošten odnos sa javnošću. Nedavno je u Bavarskoj pokrenuta inicijativa da se održi referendum o očuvanju životinjskih vrsta. U prvom planu kampanje bila je tvrdnja da pčelama preti istrebljenje. U stvarnosti, iako su mnogi insekti i druge životinje ugrožene, pčelama ide relativno dobro. Kako god bilo, zagovornici referenduma odneli su ubedljivu pobedu.
Zaključak može biti samo jedan: bez obzira koju informaciju dobili i odakle je ona potiče, uvek treba dobro razmisliti o njoj. I to bez obzira da li tu informaciju dobijamo na društvenim mrežama ili u „stvarnom" životu.