Da li je Srbiji potreban aranžman sa MMF?
10. maj 2018.
Trogodišnji stendbaj-aranžman iz predostrožnosti sa MMF je završen. Srbija je tokom trajanja tog aranžmana na raspolaganju imala 1,2 milijarde dolara kao neku vrstu finansijske podrške. Aranžman je započet 2015. godine i sada se traže novi modaliteti saradnje.
- pročitajte još: Kraj doktrine subvencija?
MMF je prošle godine promovisao novi oblik saradnje u vidu takozvanog Instrumenta koordinacije politika (PCI) i on će sasvim sigurno biti tema razgovora srpskih vlasti i predstavnika MMF koji su u toku u Beogradu i traju do 18 maja. Suština tog programa jeste zapravo saradnja tehničkog tipa, bez rezervisanja finansijskih sredstava. Taj program namenjen je zemljama kojima nisu potrebna finansijska sredstva, ali i dalje moraju da rade na reformama i privlačenju finansiranja iz drugih izvora.
Signal za investitore
Trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom je svakako bio veoma uspešan i Srbija je za relativno kratko vreme uspela da konsoliduje javne finansije, izbegne rizik bankrota i krene u rast, ocenjuje za DW Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.
„Što se tiče dalje saradnje, u tom smislu mislim da Srbija u ovom trenutku nema neku veliku potrebu da pravi neki novi aranžman sa MMF, posebno ne neki finansijskog karaktera. Ali možda, upravo zbog teške situacije u kojoj smo bili, neki aranžman sa MMF bi više bio neki signal onima kojima pomen Srbije reflektuje neku nestabilnost. To bi zapravo bila pozitivna poruka investitorima koji pridaju važnost aranžmana sa MMF, jer je reč o zemlji koja je imala probleme u ekonomiji“, objašnjava Nikolić.
Rezultat dobar – cena visoka?
Srbija jeste uspešno završila trogodišnji stendbaj-aranžman, ali sada se postavlja pitanje koja je bila cena svega toga, ističe sa druge strane za DW Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta. „Mislim da je više toga moralo da se ostvari u onim oblastima gde je nastavljeno stvaranje gubitaka i gde su se veštački u životu održavala razna državna i kvazidržavna preduzeća. Taj sektor je nastavio da životari uz državnu pomoć, a žive pare su ušteđene tako što su smanjene plate i penzije. Moglo je to drugačije da se uradi, naročito kada su penzije u pitanju, jer je to stečeno pravo i nije smelo da se na takav način zadre u prava penzionera“.
Iako je bilo dosta kritika na račun smanjenja plata i penzija, Ivan Nikolić skreće pažnju da je to isto učinila i Grčka. Ali tamo smanjenje plata i penzija nije dovelo do smanjenja deficita, niti do smanjenja javnog duga. Te mere jesu bolne, ali su one ipak donele neki rezultat i nadu da će na srednji rok doći do nekog većeg ekonomskog rasta, ističe Nikolić.
Ispitivanje novih programa
Zanimljivo je da skoro svaka zemlja u svetu ili beži od MMF, ili pokušava da mu što pre vidi leđa. Ali u Srbiji vlasti šire poruku kao da je aranžman sa MMF neka vrsta velikog međunarodnog priznanja. Iako će naredni aranžman najverovatnije biti nefinansijskog karaktera i dalje se aranžman sa jednom finansijskom institucijom koja pre svega brani interese poverilaca posmatra kao značajan spoljnopolitički uspeh.
Jurij Bajec smatra da trenutno postoje obostrani interesi srpske vlade i MMF, naravno svako uz svojih razloga, da se neki program nastavi. „Tu se mora reći da su to programi koje MMF zapravo tek testira i tu je više reč o konsultativnim procesima. Ali, tu neće biti nekih konkretnih ciljeva koji se mogu kvantitativno meriti kao što je to bilo u prošlom aranžmanu. To će više biti prilika da Fond ovde ispita efekte te neke meke podrške bez finansijskog aranžmana“, kaže Bajec.
- pročitajte još: Šest odsto rasta – preduslov za ulazak u EU
On dodaje i da se „novi aranžman može iskoristiti da Vlada nešto lakše sprovede ono što nije sprovela u prethodnom programu. Imam utisak da će tu svi biti zadovoljni, ali neće biti ni nekih posebnih sankcija“. Srbiji novac svakako nije potreban u ovom trenutku, ali sa druge strane i ovaj novi program je nešto sa čim i MMF nema mnogo iskustva, kaže Ivan Nikolić. Prema njegovim rečima, „tu je sada možda osnovno pitanje koliko je sam Fond stručan i kompetentan za ovakvu vrstu podrške u ovoj fazi razvoja Srbije, a to je prelazak iz stabilizacione faze u brzorastuću. To nije osnovni zadatak Fonda, možda pre nekih drugih institucija poput recimo Svetske banke“.
A kada je reč o državnim gubitašima i završetku procesa privatizacije, MMF je već na početku boravka u Beogradu istakao da su sada na redu rešavanje pitanja petrohemijskog i rudarskog sektora. Misija MMF takođe navodi da se Poštanska štedionica, Komercijalna banka i Dunav osiguranje moraju reformisati ili privatizovati. Na kraju zadataka ili preporuka za naredni period MMF navodi poboljšanje poslovne klime i izgradnju infrastrukture.