Da li je sporan spomenik žrtvama Holokausta u Zagrebu?
17. jun 2019.
„Ovo je dostojan projekat – na prvi pogled. Zagrebačko gradsko veće je odlučilo da da kod Železničke stanice postavi spomenik za šest miliona evropskih Jevreja koji su žrtve Holokausta", piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung. „Planira se zid dug 24 metra od kofera izlivenih u beton; oni su sećanje na ljude koji su sa malo stvari koje su poneli bili prinuđeni da pođu na put čiji cilj je bio smrt. Gradonačelnik Milan Bandić govori o zločinu koji je počinio Treći rajh sa svojim saveznicima. To su neosporne činjenice. I pored toga, projekat izaziva nelagodu".
„Zid od kofera ukazuje na zločin protiv čovečnosti, ali istovremeno zaklanja jednu važnu perspektivu: lokalni, hrvatski doprinos. Jer, ustaška država, vazal nemačkog Rajha, bila je ta koja je sam odlučila da stvori zakone o Jevrejima i koncentracione logore. Godine 1942. je ministar unutrašnjih poslova nezavisne Hrvatske proglasio „jevrejsko pitanje" rešenim. Istoričar Slavko Goldštajn navodi da je ubijeno 30.000 hrvatskih Jevreja. Jamačno nije „hrvatski narod" bio taj koji je sproveo ili pozdravio uništenje Jevreja (kao i 20.000 Roma i 250.000 Srba). Veliki broj Hrvata se borio na strani partizana protiv Nemaca i njihovih domaćih pomagača. Ali, hrvatske institucije i njihovi predstavnici su učestvovali u ubijanju Jevreja".
„To će, kako to objašnjava hrvatski novinar Sven Milekić, ostati prikriveno ako se samo navede suma zločina i ko su počinioci. Karakteristično je to što je spomenik planiran bez jevrejske zajednice u Hrvatskoj. Njen predsednik Ognjen Kraus već godinama optužuje vlasti da ne preduzimaju ništa protiv revizionista koji su veličali tadašnji režim i poricali ubijanje pripadnika manjina. Milekić predlaže da se umesto zida pred železničkom stanicom u spomenik pretvori stara parna lokomotiva. Ona je simbol lokalne istorije: pomoću nje su hrvatski službenici transportovali hrvatske Jevreje u smrt", piše Noje cirher cajtung.
Dopisnica Bilda onlajn je boravila na Kosovu i tamo pokušala da nađe odgovor na pitanje: kako izgleda situacija na Kosovu nakon 20 godina misije KFOR? Ona, između ostalog, piše: „Ovde živi najmlađe stanovništvo Evrope, no siromaštvo i nezaposlenost su veliki. Istovremeno u mnogim mestima nema dovoljno stručne radne snage, školovanih zanatlija. Za vreme vožnje zemljom, upada u oči da polja nisu obrađena. Naš kosovski prevodilac kaže da je jevtinije uvoziti namirnice. Ako ljudi nešto gaje, onda samo za sopstvene potrebe. Na svakom ćošku se gradi, ali većina kuća je nedovršena. Uobičajeno je da se svakom sinu gradi po jedna kuća, kaže Kosovar."
„Odnos između pretežno albanskog stanovništva i srpske manjine je još uvek zategnut. I pored toga, u Prištini se oseća raspoloženje prodora u novo doba. Mladi Kosova streme ka EU. No, jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, neke zemlje još uvek ne priznaju Kosovo kao suverenu državu. Posebnoje odnos sa Srbijom i dalje loš. A to utiče na sklonost stranih preduzeća da investiraju".
A Frankfurter algemajne cajtung primećuje da „Severna Makedonija u Austriji osigurava sebi EU-perspektivu". Povod za članak je poseta preijera Severne Makedonije Zorana Zaeva Austriji. „Kada je reč o istom stavu, on se odnosi pre svega na to da EU sada ne bi trebalo da utone u misli kako da nanovo organizuje svoju unutrašnju strukturu, već da bi trebalo da uvede sledeće korake proširenja na Zapadni Balkan. U tom smislu je i Brigite Birlajn, koja od para vlade Sebastijana Kurca vodi austrijsku ekspertsku vladu ka prevremenim izborima na jesen – u svojoj prvoj spoljnopolitičkoj izjavi (...) šefica vlade je obaćala da će Austrija i u tom prelaznom vremenu i dalje gledati da se njen glas u EU čuje. Pri tome je navela tri ključna izraza: vrednosti, inovativno digitalno evropsko tržište i zadržavanje evropske perspektive za Zapadni Balkan."
„Svoj prvi istup na novoj dužnosti, ako ne i u samoj materiji, jer, čovek je diplomata, imao je i ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg: Austrija jeste i ostaje advokat interesa Zapadnog Balkana u EU. To nije altruizam, to je pravilno shvaćen lični interes. Austrija, kaže, zarađuje šest od deset evra svog bruto društvenog proizvoda – izvozom. Osim toga, EU ima odgovornost, nju te države drže za reč. Iako će pregovori biti teški, Austrija će se založiti da se što pre počne sa pristupnim pregovorima za Makedoniju", piše između ostalog Frankfurter algemajne cajtung.