Da li je spas u osnovnoj penziji?

Izaći ponekad, sesti u kafić, popiti kafu i uz to pojesti kolač… To mu nedostaje, kaže Hans Rudolf. Dok je bio mlađi i radio nije mogao ni da pomisli da bi jednog dana odlazak u kafić mogao za njega da postane luksuz koji sebi ne može da priušti.

Ali otkako je u penziji, taj 77-godišnjak svoje vreme uglavnom provodi kod kuće sa suprugom. Sa čipkastim zavesama na prozorima i dvosedom sa kariranom presvlakom, njihov stan u Bonu deluje kao tipičan mali stan nemačkih penzionera.

Ali po nečemu se njih dvoje ipak razlikuju: oni na raspolaganju imaju manje novca od većine drugih penzionera. Po pravilu im imaju tek za pokrivanje osnovnih potreba: za hranu, režije i osiguranja. „Moja supruga je imala operaciju na glavi i više ne jede toliko kao ranije“, kaže Rudolf. „A i ja sam imao neke operacije i sada manje jedem. Tako uspevamo da sastavimo kraj s krajem.“"

Posao odmah nakon završene škole

Hans Rudolf ima mesečnu penziju 335 evra. To je otprilike trećina onoga što u Nemačkoj važi kao granica siromaštva. A radio je čitavog života. Prvi posao, odmah nakon škole, pronašao je u jednoj banci. Kasnije je radio kao taksista i kao domar. Kada je sa 65 godina otišao u penziju, odmah je podneo zahtev i za dodatnom socijalnom pomoći. To je takozvano „osnovno osiguranje“ (Grundsicherung).

To su davanja kojima nemačka država pokriva razliku između stvarnog iznosa penzije i zakonski određenog minimalnog iznosa socijalne pomoći (Mindestsicherung). Taj minimalan iznos stoji na raspolaganju svakom građaninu Nemačke, bez obzira na to da li je i koliko uplaćivao u nemačke socijalne sisteme ili nije.

Od tada socijalna služba plaća stanarinu za dvosobni stan bračnog para. Uz to, dobijaju još 600 evra od kojih treba da plate i struju i grejanje.

Sve više siromašnih starijih osoba u Nemačkoj

Taj bračni par nije jedini u takvoj situaciji. Prema podacima nemačkog Instituta za istraživanje privrede (DIW), gotovo 16,8 odsto penzionera ugroženo je siromaštvom. U jednoj studiji objavljenoj sredinom ove godine autori procenjuju da bi se u sledećih 20 godina njihov udeo mogao da se poveća na 21,6 odsto.

Kako bi se to izbeglo, predstavnici vladajuće koalicije u Nemačkoj (CDU/CSU i SPD) protekle nedelje dogovorili su se da uvedu osnovne penzije : Od 2021. bi svako ko ima najmanje 35 godina staža trebalo da dobija penziju koja je bar deset odsto viša od osnovnog osiguranja. Pritom visina uplaćenih dorinosa za penziono osigruanje ne igra nikakvu ulogu, a u staž se računa i vreme posvećeno odgoju dece ili negovanju nemoćnih članova porodice. VD predsednice SPD Malu Drejer procenjuje da bi od ovoga moglo da ima koristi i do milion i po ljudi.

Dugo natezanje oko osnovne penzije

Projekat „osnovne penzije“ je u prvom redu baš i namenjen ljudima kao što su Hans Rudolf, koji su radili čitavog života. U osnovi niko ne spori da je nepravedno da oni, nakon odlaska u penziju, ne dobijaju više novca od ljudi koji nikada ništa nisu uplaćivali u penziono osiguranje. Ali svejedno je trebalo da prođe dugo vremena do postizanja ovog sadašnjeg kompromisa.

Aktuelna vladajuća koalicije već je treća vlada koja se bavi tim pitanjem, i koja ga je čak uvrstila u tekst koalicionog sporazuma. Ali do realizacije nije dolazilo jer su se uvek pojavljivale neke razlike među koalicionim partnerima. Tako je bilo i ovoga puta: mesecima su se vodile mukotrpne rasprave oko tzv. provere nemaštine. Demohrišćani (CDU/CSU) su smatrali da bi osnovnu penziju trebalo dobiju samo oni kojima je to doista nužno. Prema njihovom mišljenju, svako ko ima neke prihode od iznajmljivanja nekretnine ili od kapitala, raspolaže sa značajnijim vrednostima poput većih nekretnina, ili onaj ko ima imućnog partnera, trebalo bi da bude izuzet od dobijanja osnovne penzije. Socijaldemokratska SPD je to pak svakako htela da spreči. Sada je na kraju pronađeno kompromisno rešenje: prihodi će se proveravati, ali se u tu proveru neće uključivati imovina s kojom osoba raspolaže i neće se uzimati u obzir finansijska situacija kompletnog domaćinstva.

Konačno ponovo izlazak u grad

Hans Rudolf kaže da je njemu svejedno da li će ta provera da se obavlja ili neće. On već sada nadležnim službama mora svoje finansijsko stanje u potpunosti da stavi na uvid kako bi dobio osnovno osiguranje. Njemu je najvažnije da mu konačno ostane nešto novca nakon što podmiri osnovne troškove. A dobro bi bilo i da više ne mora da ide socijalnu službu. „Ja se u suštini ne stidim zbog toga što dobijam osnovno osiguranje“, kaže, „ali ipak je malo neugodno kada kažem da dobijam socijalnu pomoć“.

Uprkos svemu tome, Hans Rudolf je srećan što nije, poput mnogih drugih penzionera u Nemačkoj, upućen na narodne kuhinje. Ali i on se ponekad obrati humanitarnim organizacijama, recimo kad mu treba nešto odeće ili nešto za kuću što od svojih primanja ne može da kupi.

Najvažnije mu je, međutim, da on i njegova supruga ne žive izolovano od sveta. Oni imaju decu, unuke i praunuke koji ih često posećuju, kaže i pokazuje brojne fotografije na polici u dnevnoj sobi. Ipak bi ga radovalo da mu od osnovne penzije, koja bi trebalo da bude uvedena od 2021. godine, ostane nešto novca u džepu. „Pa da, onda bih sa suprugom izašao u grad. Već dugo nismo bili.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android